ONA PRAVA *Završena*

17 deo

Sreća nije u onome što posedujemo, već u onome što jesmo" - Antonio de Melo

VILIJAM

Inter gubi jedan nula, Ava se nervira, iako mislim da ni ne zna iz koje države je Inter ali nema veze. Već pola sata je samo tako posmatram, više nju nego utakmicu. Razmišljao sam o nama i ne znam jesam li lud ili šta ali me tišti nešto oko cele ove naše situacije. Srećan sam pored nje, osećam se živim. Ali mi nešto ne da mira, ne mogu da budem u potpunosti srećan. Nešto mi čak ni u ovom trenutku ne dozvoljava da budem srećan u potpunosti, nešto me i u ovom trenutku muči.

Ava je pojačala ton na tv-u i zvuk pištaljke me je trgnuo iz razmišljanja. Ava je ustala i stala ispred tv-a i vikala na sudiju kao da će je čuti. 

- ,,Vilijame, ovaj ludak poriče a snimak jasno pokazuje." nasmejao sam se, Ava koja do skoro nije podnosila fudbal, sada trenutno ludi jer sudija pušta prednost suprotnom timu. 

- ,,Vidiš da se kune da ga nije potkačio." 

- ,,Zakuni se u decu ako smeš!" i onda kada se izviče na sudiju preko tv-a, dođe te se nasloni na moje grudi ,,Ne znam koji đavo uvodi ovog ludaka. Garant su kućni prijatelji." Zakikotao sam se.

- ,,Baš si ozbiljno shvatila ovu situaciju sa fudbalom." 

- ,,Naravno. Meni je bitno sve što je i tebi bitno." uspravi se te me krene ljubiti. Trudim se prekinuti ovo, ali je uporna ,,Želim da spavam sa tobom."

- ,,Sara će možda naići.." vadim se na Saru iako nju ne bi probudio ni top. 

Ava je zastala u jednom trenutku i pogledala me ozbiljno. 

- ,,Da li se ja tebi sviđam Vilijame?" upita gledajući me ravno u oči. Ćutao sam i onda se namestila u sedeći položaj i totalno uozbiljila. 

- ,,Kako me to uopšte možeš pitati.." izdahnem, a ona me i dalje gleda ljuto. 

- ,,Šta je onda problem? Osećam se jadno, kao da te teram da budeš sa mnom." 

- ,,Ti ćeš se jednog jutra probuditi i shvatiti da ja nisam za tebe." Oči joj se nakupe suzama. Skreće pogled da to ne vidim. Kako mrzim sebe u ovom trenutku. 

- ,,Zašto jebeno tako misliš? Ja tebe toliko volim da mogu da zamislim ceo život sa tobom. Da se udam za tebe i imamo osmoro deca." kaže uz blagi osmeh dok joj suze klize niz obraze.

- ,,Ja ne želim da se ženim više i imam još dece." 

- ,,Zašto?" pita začuđeno. 

- ,,Ti nemaš pojma šta sam sve prošao sa Sarom. Bio sam joj i majka i otac i baba i deda i sve." kažem iznervirano ,,Rekao sam više nijedna žena neće ući u moj život. Do tebe, završili smo zajedno valjda. Ali ništa više ne može biti od toga." ugasim tv jer više utakmica nema smisla. 

- ,,Ali ja nisam kao tvoja bivša žena." brecne se na mene. Uvredila se, ja sam samo iskren. Više nemam nameru da se ženim. Ali to ne znači da ne bih ništa ozbiljno sa njom. A i svakako za mene i brak glupsot, doneo mi je samo probleme. Da Ema i ja nismo bili venčani sve bi bilo lakše, ali brakorazvodna parnica ovo ono. Ukoliko se neko voli i poštuje, brak nije potreban. Mene je brak samo bezpotrebno vezao za ženu kojoj je svašta bilo u glavi, samo ne ja.

- ,,Ko se na vruće mleko opeče, taj i u hladan jogurt duva Ava."