ONA PRAVA *Završena*

28 deo

Za većinu ljudi život je kao ružno vreme: stanu i čekaju da prođe. – Džek London

VILIJAM

Nakon što sam se video sa Avom otišao sam na mesto gde mogu biti sam. Ne pamtim kada sam spavao kao čovek nakon onog dana kada smo Ava i ja svašta rekli jedno drugom. Došla je bila i Ema onda, saznao sam da mi je Dejv nikad nije ni bio pravi prijatelj. Po ko zna koji put sam proklinjao dan kada sam upoznao Emu. I što je najgore od svega, na neki način sam progovorio sanocem. Posle toliko godina moje ćutnje prema njemu, konačno smo progovorili kao ljudi nekoliko rečenica. Bez napetosti i moje mržnje. Ne znam kako da se osećam zbog toga. Fali mi nešto, nisam spokojan.

To što smo Ava i ja završili više me ubija u pojam nego to što sam saznao da je moj drug bio sa mojom ženom.

Sedim na klupi gde sam pričao sa ocem pre nekoliko nedelja. Na um mi pada i Sara, još malo će Nova godina. Njoj je rođendan sredinom januara, napuniće šest godina i krenuće u predškolsko u septembru. Nekakako mi je čudna pomisao da moja malena devojčica uskoro kreće u školu.

Sneg uveliko pada i ja uživam gledajući taj prizor. Jeste mi jako hladno, ali ne marim za to. Nikada me nije plašila hladnoća napolju već ova u meni.

I sada, dok se smrzavam ovde, razmišljam kako da zaustavim Avu. Da l da odem sutra na prokleti aeodrom i kao u filmovima preklinjem da ne ode. Nije to za mene.

Teško mi pada pomisao da jedina osoba, pored Sare, koju nosim u srcu i koja sprečava moje srce da se pretvori u pravi led, odlazi.

Sara je sada sa Olivijom, baš me zanima šta bi mi ona rekla. Ali sada ona uveliko spava i probudiće se kada Ava već verovatno bude u Londonu.

Iznenada me neko ogrne nekim kaputom, podignem pogled i zatrepćem par puta jer ne mogu verovati da je to moj otac.

- ,,Nisi video duha, Vilijane." kaže te nekolicinu snega sa klupe te sedne pored mene.

- ,,Otkud ti ovde?" Majkl izvadi manju flašu alkohola i ponudi me. Odmahnem glavom, tipičan Najkl. Otkad znam za njega, uvek ima staklenu flašu u jakni i uvek mu stoji sa strane.

- ,,Razmišljao sam."

- ,,O čemu?" krenem duvati u svoje ruke jer postaje malo nepodnošljiva ova hladnoća.

- ,,Tebi." pogleda me te ispije malo.

- ,,Savršeno." kažem ironično te mu uzmem flašicu i otpijem gutalj.

- ,,Žao mi je jer ti nisam bio otac." vratim mu flašicu i prevrnem očima.

- ,,Nemojml patetisati." kažem oštro, a on se nasmeje.

- ,,Budala si ako je pustiš da ode." presečem ga pogledom, on je izgleda pre mene saznao da ide.

- ,,Kako ti znaš da onda ide?"

- ,,To je moj posao." slegne ramenima.

- ,,Spavao sam sa Emom." kažem sa ciničnim smehom, a Majkl pošizi.

- ,,Budeš li mi rekao da si to uradio da bi bio siguran da ništa ne osećaš prema njoj, i ako budeš rekao da osećaš..." kaže uspaničeno Majkl.

- ,,Smiri se. Ostavio sam joj novac da zna da ovaj put neću nasesti."

- ,,Hvala Bogu." kažem sa izdahom.

- ,, Sara me čeka." ustanem, a on me pogleda.

- ,,Samo da ti kažem, iako me nisi puštao u svoj život, ja sam svakog trenutka znao sve o tebi." prevrnem očima, jako me nervira..

- ,,Majkl.." prekrine me.

- ,,Sačekaj da završim." izdahnem a on nastavi ,,Znao sam da Ema nije za tebe. Ovaj put znam da Nikolasova ćerka jeste."

- ,,Želiš aplauz?"

- ,,Ne budi budala već poušaj svoje srce."

- ,,Zakasnio si sa savetima." slegnem ramenima te odem ka autu.

- ,,Dokle ćeš me mrzeti?" povikne.

- ,,Čim sam ti dopustio da pričaš sa mojom ćerkom, ne mrzim te."

- ,,Žao mi je što sam ti onog dana rekao da ideš."

- ,,Neki ljudi su mi uradili su mi i gore stvari." slegnem ramenima i uđem u auto.