ONA PRAVA *Završena*

6 deo

Ljubav je sastavljena od jedne duše koja naseljava dva tela - Aristotel

- ,,Šta si uradila?" postavljam ovo pitanje u nadi da sam čuo pogrešno. Ona se zakikotala, lice joj je mokro od suza. Smejala se a ujedno i plakla. Nasmejao sam se, sva je nekako slatka.

- ,,Pobegla od kuće." ponovi mi, ozbiljnim tonom.

- ,,I šta želiš od mene? Da bežimo zajedno sada?" upitam sarkastično. Ona me uhvati za ruku i krenemo ka mom autu.

- ,,Pa može. Sa tobom i na kraj sveta." Ovo dete mi zadaje prevelike glavobolje. Izvučem svoju ruku iz njene i krenem trljati čelo. Šta sada da radim? Da se igram sa njom bežanja od kuće? 

- ,,Kako da ne." kažem ozbiljno.

- ,,Dobro, odmah da ti kažem,, kući ne idem. Smisli gde ćemo." otvori vrata te sedne ,,Neću da stojim, a i hladno mi je." skinem jaknu te joj pružim, ona je nasmeje. Nije morala uzeti jer je u kolima, a ni ja nisam morao da joj dam.

- ,,Gde želiš da ideš?"

- ,,Kao neki tinejdžeri smo. Ti meni daješ jaknu i tako." ignoriše moje pitanje.

- ,,Jesmo, kako da nismo." kažem ironično te ispravim ,,Tačnije, ti jesi. Ja jok." pogledam na sat, bez potrebe smo ovde.

- ,,Ajmo kod tebe." kaže iz topa. Odmah krenem da odmačinjem glavom, a ona cokne ustima te kaže ,,Jesi neki.. Neću te jebati." nasmejem se, od muke. 

- ,,Zar se ti mene ne bojiš? Ne poznaješ me, stariji sam od tebe. Možda ti naudim. Ti se zajebavaš sa mnom." nabrojim razloge pokušavajući da joj na fin način kažem da odustane.

- ,,Ajde ne pričaj gluposti, već idemo." prevrnem očima i nerado sednem za vozačevo mesto. Čim smo krenuli, Ava je krenula da traži pesme koje će da pusti. Ništa joj me odgovara, naravno kada su sve pesme poput Ti i ja baš bi bili dobar par i slično. Sve to puštam zbog Sare.

- ,,Uzmi iz pregrade onaj kabal, pa možeš preko telefona." kažem joj i ona potegne ruku ka pregradici iznad svojih nogu, ali nešto se nećka.

- ,,Da ne nađem nešto što ne treba ovde?"

- ,,Šta?" pravim se lud, a znam šta joj se mota po glavi.

- ,,Pa ne znam, nešto što ne treba. Nemoj posle da se dereš." čim je izgovorila reč dranje, uhvatio sam je za ruku i sprečio da otvori pregradicu. Tamo se nalazi pištolj. Kada sam pored nje zaborvaljam ko sam, zaboravljaam da sam trenutno na zadatku.

- ,,Nemoj. Držim kondome tu, nije to za malu decu." Šokira se čuvši ovo, ali još više bi se šokirala da vidi pištolj.

- ,,Švalerišeš se znači?"

- ,,Svako veče." kažem ironično. 

- ,,I šta sada, da slušam tebe?" upita drsko.

- ,,Što da ne." kažem kratko.

- ,,Kada se budemo smuvali, videćemo dal ćeš ti meni tako smeti da odgovaraš." naglo sam zakočio i stao u stranu. 

- ,,Mi nećemo biti zajedno, možda ti sredim nekog mlađeg rođaka."

- ,,Jel tako?"

- ,,Da." prekstila je ruke i samo ćutala sve do moje kuće. Ljuta je, ali može da ide sa mnom kući. 

Otključao sam vrata i oboje smo ušli. Čim je tiho, Sara je zaspala. 

- ,,Pa fina ti je kuća."

- ,,Hvala ti. Dođi da ti spremim mleko pa da ideš na spavanje." prevrnula je očima i bacila se na ugaonu. Snuždila se, ponovo se verovatno prisetila onoga što se desilo. Seo sam pored nje.

- ,,Šta je bilo?" bio sam ozbiljan.

- ,,Ne želim da pričam o tome." stavila je glavu na moje grudi ,,Samo par minuta zaboravi na svoj karakter i pusti me da uživam." 

- ,,Ava." pokušavam je skolniti od sebe, ali me ona udari po stomaku.

- ,,Samo par minuta Vilijame, da zaspim srećna." idzanem, neka joj. Par minuta samo. Ćutala je neko vreme, a onda progovorila ,,Moraš me naučiti da vozim." kaže tiho.

- ,,Nisam siguran u tu tvoju odluku." kažem podrugljivo a ona me opet udari po stomaku.

- ,,Već sutra, ako se slažeš."

- ,,Šta se desilo večeras, ispričaj pa ću i da ginem sa tobom ako treba." zakikotla se.

- ,,Nešto u vezi moje babe. Nećemo o tome." zaćutao sam i čekao da zaspi ali ne, neće ona da spava izgleda.

- ,,Ava, hoćeš zaspati danas?"

- ,,Pored tebe budna sanjam." kaže sarkastično te ustane ,,Hajde, hoću da se presvučem. Ne mogu u ovim da spavam." 

- ,,Prevelika si za Sarine stvari." ona me pogleda ozbiljno.

- ,,Daj mi neku svoju majicu." kaže opušteno.

- ,,Samo poželi." kažem ironično. Koliko god se bunio, ja na kraju uradim sve što ona želi. Otišao sam do svoje sobe za neku majicu i doneo joj ,,Zadovoljna sada?" nasmejala se i poljubila me u obraz. 

- ,,Mnogo mi se sviđaš, Vilijame. Ali ukoliko ja nisam dobra za tebe, u redu je. Razumem. Naći će se valjda i neki ludak za mene." uzela mi je iz ruke majicu, uhvatio sam je za ruku i pogledi su nam se sreli.

- ,,Ava, ti si neverovatna devojka. Mnogo zanimljiva i lepa. Najbitnije je da si dobra osoba. Ja nisam za tebe. Ja ti nisam ni do kolena, znaj to. Zato sad povuci ručnu dok ne budeš još više povređena jer i da na kraju neštio bude između nas, iz te veze ćeš ti izaći povređena."