ONA PRAVA *Završena*

8 deo

Mnogim ljudima prošao je život u strahu da ne pogreše. I, uglavnom nisu imali većih grešaka. Život im je prošao bez grešaka i smisla. - Duško Radović

VILIJAM

Ava se distancirala od mene kroz ovih par dana. Devojčica koja se samo smejala je za par dana postala osoba koja ni ne izlazi iz kuće. U njihovoj porodici se dešava nešto, meni vreme prolazi i sve što želim je to da što pre završim sa svojim poslom i slobodno dišem. Iako imam osećaj da ne dišem kako treba onda kada ne viđa Avu, ali nema veze. Uvek sam zanemariovao sebe zbog drugih, i sada ću. Svakako je ovaj put sve komplikovanije. Sudeći po svemu ona je maloletna. I dobro je što se distancirala od mene, ali opet.. ne znam, nije mi lako. Trudim se biti ravnodušan u njenom prisustvu, ali kada sam u četiri zida želim poludeti. Jer samo tada sam sam sa svojim mislima i samo tada nemam razloga pretvarati se da sam nešto što nisam, potiskivati osećaje i slično. Izlazio sam iz kuće, trebao bih kod Ave, rekla je da je sama. Za mene odlična prilika da postavim bubice na određena mesta. Nikolas je zasigurno umešan u korupciju i kada se sve sazna, Ava će biti skrhana. Ali, aj tu ne mogu ništa uraditi. Ne mešam posao sa privatnim životom. Dođavola.. Malo sutra ne bih mešao posao i privatan život i posao  da je Sara u pitanju. Ali, svako treba da nosi svoj krst za sebe. Ako se ispostavi da je Nikolas zaista kriv, a siguran sam da jeste, sam je kriv. Ne mogu ja da zbog Ave i njenog srca poštedim Nikolasa. I da to želim,ne bih mogao. On je toliko ljudi prevario, svi mi odgovaramo za svoje postupke i on će.

Otvarao sm vrata auta i spremao se sesti kada mi je Kristijan saklonio sunce držeći moju ćerku u naručju. Njegov pogled mi je govorio da je ljut, a to što drži Saru me je zabrinjavalo. 

- ,,Nadam se da ćeš završiti posao, Dejv kaže da ti se sviđa mala." pokušava mi pretiti Sarom uzeo sam je iz njegovog naručja i pružio Olivji, koja je imala facu kao da ništa nije mogla da učini povodom Kristijana. Pokazao sam joj pogledom da uvede Saru u kuću. Čim su zatvorile vrata, uhvatio sam Kristijana za kragnu te pribio uz auto.

- ,,Da se više nisi usudio onako nešto uraditi ponovo!" pustio sam ga naglo te dodao ,,Završiću posao. Svakako uvek završim." seo sam u auto i otišao.

Stojao sam ispred dvorišta kuće, nikako da uđem. Otresao sam jaknu te napokon zakoračio u dvorište te se uputio spratu i radnoj sobi. Jedna bubica je dovoljna za Nikolasa. Ne želim da slušam Kristijana i postavim ih svuda. Otvarao sam nekoloko vrata soba i napokon našao njegovu radnu sobu. Bila je jako prostrana. Tražio sam pogodno mesto. Posle nekog vremena razgledanja, postavio sam bubicu iza ormana te je povezao. Telefon mi je zazvonio i nisam se u životu štrecnuo kao sada. Odmah sam isključio ton i čim sam začuo Avu kako trči i zove nekoga, iskočio sam kroz prvi prozor.

Zapalio sam cigaru i naslonio se na ulazna vrata čekajući Avu da izađe pa da krenemo vište gde treba. Poslao sam joj poruku da sam ispred te vratio telefon u džep. Iznenada su se vata otvorila i Ava je istrčala u pidžami i širokoj žutoj dukserici.

- ,,Čak ni Sara nije u ovo vreme u pidžami." kažem ironično, a ona mi istrgne cigaru iz usta i bacivši je na pod, ugasi nogom. Ovo još niko do sada nije uradio.

- ,,Cigare nisu zdrave." 

- ,,Izvinjavam se profesorko života." kažem sarkastično te ozbiljnim tonom nastavim ,,Nisu zdrave mnoge stvari, pa šta ćemo." izvučem kutiju cigara iz džepa, no ona mi je otme. 

- ,,Sjebaćeš pluća jebeno!" poviče, ova mala baš ozbiljno shvata neke stvari. 

- ,,Već su sjebana." kažem jednostavno i uzmem joj kutiju iz ruke.