ONA PRAVA *Završena*

30 deo(kraj)

"I ako uopšte znam šta je ljubav, onda to znam zbog tebe" - Herman Hese

12 godina kasnije..

AVA

Gledajući u dve crtice na testu za trudnoću, ne znam da li da se radujem ili da plačem. Nemam pojma ni kako da saopštim ovo Vilijamu. Čovek bi trebao da postane otac po peti put, poludeće.

Nas dvoje živimo zajedno od moje dvadesete godine, upisala sam fakultet koji je bliži Vilijamovoj kući. I to sam uradila sa namerom, priznajem. Šta ću, majka  nije bila saglasna sa tim da živim sa njim, a ja sam želela. Živeli smo pet kilometara daleko, nije to mala stvar. Želela sam da provodim sa njim apsolutno svaki sekund i tako sam upisavši fakultet došla u ovu kuću.

Kada ju je tek Vilijam kupio, bila sam u fazonu da nije normalan. Živeće sam sa Sarom, a kuća je ogromna. I evo sada jedva stajemo svi u nju. Još nam dolazi još jedno, Vilijam će definitivno morati da traži novu kuću.

Ipak ni Sara nije mala, šesnaest joj je godina. Ostala sam trudna sa prvim blizncima u dvadeset i tri godine, i zaista nam to nije bilo u planu. Ali se Vilijamu osladilo, pa je želeo još. Posle Maka i Najla, dobila sam i našeg Harija. Ja sam silno želela devojčicu, ali smo dobili prelelog dečaka zlatne kose. I to duge zlatne kose, Vilijam insistira da mu skratimo kosu ali sam mu rekla da jedino što možemo skratiti su njegovi prsti, Harijevu kosicu ne sme dirati.

Sara nam je trenutno u tim nekim ludim tinejdžerskih danima, Vilijam je mnogo privržen njoj i zaboravlja da sam ja bila samo godinu dana starija kada sam se smuvala sa njim. Pre neku noć ju je drug vodio u bioskop, Vilijam joj je rekao da do jedanaest mora biti kući. Iako je taj dan bio umoran, nije ga mrzelo da sačeka jedanaest sati. I kada je Sara ušla u kuću zdrava i prava, tek onda je otišao na spavanje. Doduše, prema dečacima nije takav. Dopušta im previše, oni su još mali pa i razumem. Ali ipak najveći razlog zašto je toliko privržen Sari je taj zato što su toliko toga prošli zajedno i naravno da ću ga razumeti.

Mak i Najl imaju pet godina, a Hari tri i moram reći da sa njima četvoricom uopšte nije lako.. Pitam se šta li će biti ako i ova beba u stomaku bude muško. Onda smo Sara i ja totalno nadjačane. Preuzeli su nam tv, gledajući utakmice non stop. Iznerviraju nas tako ponekad, pa zaćutimo malo nas dve, ali čim se utakmica završi trče ka nama. Sarin miljenik je Hari i ona to uopšte ne krije. Drago mi je što se svo četvoro dobro slažu, Sara me je volela oduvek i sada smo na nekom odnosu drugarica. Vilijam me često pritiska da mu pričam o Sarinim momcima, ali ne dam se ja. Doduše, činjenica je da je on detektiv i da verovatno sve zna al dobro. 

I tako posle troje dece smo rekli da nećemo više, al evo opet nam stiže još jedno. Krenem se smejati, ne znam. Drago mi je. Imam dvadeset devet godina i evo trudna sam sa četvrtim, ako ne bude Vilijam povukao ručnu, biće ih još ovoliko do menopauze, sigurna sam.

Čujem glasno pevanje navijačke pesme Vilijamovog omiljenog kluba. I decu je navukao na to, svi decu sem Sare. Silazim niz stepenice i vidim da su se svo petoro smestili za sto. Dečaci i Vilijam lupaju lagano viljuškama o čaše i uzivikuju ,,Gladni smo, gladni smo!" Ponekad pomislim da je Vilijam veće dete od njih.

- ,,Koji je rezulat? Kako je tebi bilo Saro?" Sarina faca mi sve govori.

- ,,Naravno da smo izgubiki jer čovek uvodi onog igrača od kojeg i naša Sara igra bolje, ali nema veze."

- ,,I dalje ih volimo." nadoveže se Mak.

- ,,Meni je bilo pomalo dosadno." kaže Hari, Sara ga pomazi po kosi.