ONA PRAVA *Završena*

4 deo

"Samo dve sile ujedinjuju ljude – strah i interes." - Napoleon Bonaparta

VILIJAM

Namerno sam Avi spomenuo Saru, da sam želeo to da sakrijem nijednom silom ne bi uspela to da shvati. Ona nije glupa, ali me ne poznaje dovoljno. Ne želim ni da me upozna jer osećam tu neku potrebu da pričam sa njom, da joj se smejem. Prosto osećam potrebu da joj budem blizak, ali prosto ne mogu to. Ona je mlađa odmene, ne mogu reći da je baš dete ali nije daleko od toga. I sve to na stranu, ajde na stranu ostavljam sebe, uspeću da se obuzdam, problem je ona. Ona je avanturistična, misli da se jede sve što leti. Ukoliko pomisli da ima nade, neće se obuzdati.

Sledećeg jutra sam rano ustao, subota je ali imam posla u kancelariji. Želim da što pre postavim bubice u kuću, da prođe par dana, da Nikolas kaže nešto što se može upotrebiti kao dokaz protiv njega. Samo da što pre budem daleko od Ave jer se ni ja neću moći obuzdati. Ajde što neće ona, već neću uspeti ni ja da se obuzdam. 

Sedeo sam za kompijutrerom i istraživao šta Nikolas voli da radi, šta znam. Nešto moram smisliti da bi se ovo što pre završilo.

- ,,Veečeras ideš sa mnom." odmah sam krenuo da odbijam, nema šanse jer ne volim izlaske a i izlasci sa Dejvom su previše rizični.

- ,,Dejv, ostani ovu subotu kući. Gledaćemo film sa Sarom. Obećao sam joj." Dejv se počeo smejati, znao sam da će ovako da odreaguje. On voli moju Saru, ali subotom je zauzet. Ako se on ikada oženi, ja ću pristati na takvu ludost da dozvolim Sari da se istetovira u petnaest godina. Nemoguće je i jedno i drugo. On mi je rekao da će se oženi onda kada se Sara istetovira u petnaest, jasno je znao da to neću dozvoliti. 

- ,,Subotom si slobodan dok si ovde, ali ti imaš novi posao. Brini o tome kako ćeš Sari da kažeš da nećeš stići." Uopšte nisam razmišljao o tome, ja po svaku cenu moram gledati sto i jednog dalmatinaca večeras sa njom. Pa odlagao sam dva puta, neće mi oprostiti. Telefon mi je zazvonio, nisam imao ovaj broj memorisan. Javio sam se.

- ,,Hej, ja sam." Odmah sam prepozanao Avin glas, ali ko još poziva nekoga i kaže hej ja sam.

- ,,Šta treba?" 

- ,,Slobodan ti je dan danas, razgovarala sam sa ocem. Bićemo ceo dan, da znaš."

- ,,Jesi li sigurna?"

- ,,Da, da uživaj u subotnjoj večeri sa ćerkom." kaže veselo te prekine. Opet mi se osmeh otme.

- ,,Ko je to?"

- ,,Ava." shvatio sam kako sam blago izgovorio njeno ime, pa sam pročistio grlo te dodao ,,Ipak ćemo Sara i ja gledati dalmatinace." Dejv slegne ramenima.

- ,,Pozdravi Saru." samo sam klimnuo glavom i on je otvorio vrata, no video je da želim nešto da kažem pa se ipak okrenuo te rekao ,,Ajde, reci šta ti se mota po glavi?"

- ,,Da li je Kristijan tu?"

- ,,Da, u svojoj kancelariji. Što?" samo sam ga pogledao i uputio se tamo. 

Sreo sam se sa Kristijanom ispred ulaznih vrata, njegova kancelarija je odmah pored. Stigao sam na vreme jer je verovatno negde pošao.

- ,,Imaš li minut?" samo je klimnuo glavom pa sam pošao ,,Ne znam da li ću uspeti da uradim ono što si tražio od mene." Kristijan se cinično nasmejao.

- ,,Ma daj Vilijame, ukoliko si došao da me pitaš da te skinem sa zadatka ili nešto slično, odgovor je ne. Ti uvek uspeš. Najbolji si." potapše me po ramenu te izađe. Verovatno Kristijan to govori svakom. Na stranu Nikolasov karakter, problem je samo Ava. Dejv mi se prdruži u gledanju Kristijana kako odlazi svojim novim autom. 

- ,,Kada se parkiram pored njega, osećam se kao sirotinja." Ludak, šta tek onda ja da kažem? Njemu je bitno da vozi dobar auto, a meni da imam dobru kuću. I zadovoljan sam svojim životom, imam i više nego što mi treba. Dobro, nemam baš najnoviji auto ali ne volim da se razbacujem parama. 

- ,,Manje troši subotom pa ćeš možda i ti voziti." kažem podrugljivo jer i jeste tako. Ko zna koliko će potrošiti večeras, kada je pijan časti sve unutar splava ili kluba ili gde već ode. 

- ,,Težak je život nas privatnih detektiva." kaže potišeno. Budala, od muke se nasmejem. On da mesečno zarađuje milione opet bi se žalio.

- ,,Ako se predomisliš, Sara i ćemo te rado primiti u naše društvo večeras." kažem sa osmehom te izađem. Znam da neće doći, rekao sam samo radi reda.