ONA PRAVA *Završena*

25 deo

"Čista savest ne boji se kucanja noću." - kineska poslovica

Odgurnuo sam je od sebe  ,,Ne verujem ti." rekao sam sa osmeh jer ne verujem. Nije moguće, Dejv je moj partner.. Moj prijatelj.

- ,,Znaš one dane kada si boo po par dana na zadacima, to se tada dešavalo. Neću te lagati čak i par dana dok sam bila trudna sa Sarom." bio sam previše besan i nepromišljeno sam je uhvatio za vrat i pribio uza zid.

Duša me je zabolela kada sam video da je to sve Sara gledala i odmah sam je pustio. Nije ona vredna toga

- ,,Od danas je za mene praznik onaj datum kad si me ostavila." rekao sam bez ijedne emocije te ušao u kuću kako bih uzeo Saru koja je bila jako uplašena.

Uzevši Saru, zatvorio sam ulazna vrata kuće i ostavio Emu iza sebe. Nisam se ni okrenuo, ne zanima me ništa u vezi nje. Nadam se da će otići dok se ne vratimo, jer ako ne ode, tek onda ću poludeti.

Stavio sam Saru u sedište na zadnje mesto i krenuo sam kod Dejva kući.

Sve vreme u toku vožnje sam samo razmišljao o tome što je Ema rekla. Ne mogu da verujem. Osećam se kao da sam ceo svoj život sam, kao da nikad nisam imao nekog ko je zaista uz mene i na koga mogu da računam.

Zaključao sam Saru u autu i pokucao na vrata Dejvove kuće, otorila mi ih je polu gola devojka, a iza nje je odmah bio Dejv u odelu, spremao se da izađe pretpostavljam.

- ,,Otkud ti druže?" ušao sam naglo u kuću i uhvatio Dejva za kragnu.

- ,,Jasno mi je oduvek bilo da mnogo voliš da jebeš, ali nisam nikada ni pretpostavio da bi mogao da padneš toliko nisko i da jebeš moju ženu." Nije bilo potrebe da ga piyam da li govori istinu ili ne. Sve je bilo jasno po njegovoj faci.

- ,,Vilijame, mogu da objasnim." pustio sam ga.

- ,,Nema potrebe. Ema odavno nije deo mog života, ali dobro je da se vratila i da mi je rekla neke stvari." Nisam imao volje da se više raspravlkam sa njim, nije bio vredan toga. Izašao sam iz njegove kuće, nije me zanimalo to što pokušava da se opravda.

Nisam ga uopšte slušao, već sam upalio auto i krenuo. Sara me je gledala uplašeno.

- ,,Znaš da te volim najviše na svetu?" otkopčala je sedište i zagrlila me.

- ,,Mama me ne želi, neću je voleti."

- ,,Nemoj, ona i ne zaslužije tvoju ljubav." uzeo sam njenu ruku te je poljubio u istu.

- ,,Zašto si se svađao sa Dejvom?"

- ,,Vrati se u sedište." izdahnula je i nerado uradila ono što sam rekao.

- ,,Nećeš mi reći?"

- ,,Da je važno rekao bih ti." ppgledao sam u telefon i video da me Ava zove, isprva se nisam hteo javiti jer nemam snage da mi ljubomoriše o Emi. Nemam snage za to u ovom tre,nutku. Posle ovoga što sam saznao, zaista nemam snage da je slušam o Emi.

Nastavila je zvati i ja sam se odlučio ipak javiti.

- ,,Ava?"

- ,,Mog bolesnog oca hapse, Vilijame, učini nešto. Preklinjem te."