ONA PRAVA *Završena*

3 deo

"Pitanje nije ko će da mi dozvoli, već ko će da me zaustavi" - Ajn Rand

AVA

Ostatak vožnje je samo ćutao, kao da je razmišljao o nečemu važnom. Zanimljiv čovek skroz, prvi put je ovo da sam zadovoljna izborom svog oca. Nije da se žalim, ali moji prethodni vozači su svi bili preozbiljni. Doduše, nije Vilijam daleko od njih samo prosto drugačiji je. Spolja izgleda kao previše hladan čovek, kada ga prvi put ugledaaš poslednje što želim je da ti on bude neprijatelj. Nekako ima taj neki pogled čudan, a sigurna sam da je iznutra topao. Negde sam pročitala da za hladna srca kažu da su nekad previše volela. I to je citat u kome ja vidim Vilijama. Ko zna šta se sve izdešavalo u životu ovog čoveka, ali ja sam opet sigurna da je on daleko od loše osobe.

- ,,Ukoliko si završila sa rezimiranjem mene i mojih osobina, reci mi zašto si se posvađala sa prijateljima?" trgne me iz rasmišljanja, nasmejala sam se te odvezala pa naslonila na sedište gledajući Vilijama.

- ,,Ne razumeju me."

- ,,Možda ti njih ne razumeš." stigli smo a ja sam i dalje samo tako gledala Vilijama ,, I već sam ti rekao nešto za vezivanje pojasa." Svakako smo već stigli, samo je želeo nešto da lupi da bi skrenuo temu jer ne može da me gleda u oči. Non stop beži od mog pogleda, a meni prezanimljivo. Odjednom me baš briga i za Davida i za sve ostale vršnjake do kojih sam mogla do juče reći da mi je stalo. Ujela sam se za usnu, non stop je pratio moje pokrete a izbegavao poglede u moje oči.

- ,,Imam odličnog vozača, pa se ne plašim." uzela sam svoje stvari te izašla iz auta. Pre nego što sam otvorila kapiju rekla sam ,,Ostatak dana si slobodan." Krenula sam u kuću i Vilijam me je sustigao i pružio mi telefon.

- ,,Zaboravila si ga, posle bih morao da se vraćam."

- ,,Nisam jedna od tih što su zavisni od telefona, ne bih te terala da se vraćaš." Vilijam se sarkastično nasmejao.

- ,,Video sam jutros." bio je ironičan. Pa dobro, zaista se nisam odvajala od telefona ali šta ću. Čim sam ga videla osetila sam neku privlačnost ka njemu, radila sam bilo šta u telefonu kako ga ne bih gledala.

- ,,Vidimo se sutra, i razmisliću zaista o boksu."

- ,,Nežna si ti za to, izbiće ti zube." kaže mi podrugljivo. Nasmejem se pokušavajući da budem ljuta, pa da mi kaže ne znam ni ja šta ja bih se smejala. Valjda je to zato što on nešto i ne priča puno i svenešto nadrkano odgovara. Ovaj put je bio nasmejani godio mi je taj njegov blistavi osmeh.

- ,,Nemoj ti da se brineš za mene. Ja možda jesam balerina u pokušaju ali to ne znači da sam nesposobna za sve ostalo. Nemoj da hejtuješ balerine toliko." kažem ponosno.

- ,,Dobro balerino." kaže sarkastično te doda sa još širim osmehom ,,Imam jednu kod kuće što bi htela da bude balerina tako da ne mogu da, kako ti kažeš hejtujem, balerine."

- ,,Imaš ćerku?" Sve su nade pale u vodu, ajde nek se ženio ili šta već ali ako ima dete bolje bi mi bilo da odustanem.

- ,,Da." rekao je kratko te krenuo odlaziti. Ma ne odustaje Ava dok on moj ne bude, makar osmoro dece imao. Mislim da ne razmišljam razumno, ali osećaj je predivan. Biti u njegovoj blizini, imati njegove poglede na sebi, pričati sa njim. Osećam se drugačije u njegovoj blizini i taj osećaj mi godi.