ONA PRAVA *Završena*

7 deo

Ako hoćete nešto da uradite – idite do kraja. U suprotnom ni ne počinjite.

 - Čarls Bukovski

AVA

Gledajući Vilijama u oči, trudila sam se da ne zaplačem. Čovek mi je na fin način rekao odjebi dete od mene. Prvi put u životu sam išla srcem, od trenutka kada sam ga videla išla sam direktno. Nisam marila za posledice i eto šta se desi. Ali, možda je i bolje tako. Mi verovatno ne bismo ni imali tu neku budućnost. Ja sam osoba koja voli da sve bude jasno i čisto, ne upuštam se u radnje za koje nisam sigurna. Ali ovaj put nisam sigurna zanima li me šta će biti sutra, zbog njega sam želela da živim danas. Ali, ne. Povlačim ručnu sada. Tako je najbolje. Samo sam klimnula glavom i čekala da izađe kako bih se presvukla. Okrenula sam mu leđa i zatvorila jako oči kako bi mi suze kanule niz lice.

- ,,Ava.." širom sam otvorila oči te obrisala suze pa se brzo okrenula ka njemu. Nadala sam se da će reći ono što moje uši žele čuti.

- ,,Da?"

- ,,Ako želiš možeš da spavaš u mojoj sobi, ja ću tu." nasmejah se od muke. Čovek od 190cm će da se muči po kauču, a Ava će da se širi po njegovom krevetu. Lud je on izgleda.

- ,,Neka." okrenuo se i otišao niz hodnik a potom se čulo i otvarane i zatvaranje vrata. Šetala sam po dnevnoj sobi, kuća je blago rečeno u hausu. Ali, dobro. Čovek ima malo dete u kući. Gledala sam u slike na policama. Svuda je bio on sa svojom ćerkom. Devojčicom plavih očiju i crne kose kao zift. Od njega je pretpostavljam nasledeila oči, a kosu na majku ili nekog drugog iz rodbine. Bilo je slika od kada je devojčica bila i beba. Jako čudno, svuda sam tražila slike barem njegovih roditelja ili nešto slično, ali ne. Ništa od toga. Skinula sam svoje stvari i obukla Vilijamovu majicu. Bogme, lepo mi stoji. Kao neka haljinca. Bacila sam se na kauč i gledala u španski zid na plafonu.Zanimljiva mu je cela kuća, ne previše velika ali opet je daleko od male. Zašto bi čovek sa ovakvom kućom bio vozač? 

- ,,Tata, ko je ovo?" čujem neke glasove, ali i dalje ne otvaram oči. Jako mi se spava, ali izgleda da nemam šanse za to da dužem spavam.

- ,,Saro, budi tiha. Vidiš da spava." prepoznajem taj glas, pa mi se osmeh izvije u kut usne. 

- ,,Ova seka se smeje u snu, znači nešto lepo sanja?" Vilijam nešto promrlja, pa joj priđe. Otvorim oči te ugledam Vilijama i prvi put uživo, njegovu ćerku. Gledala me kao nekog čudaka.

- ,,Upoznaj se sa sekom?" uspravim se u sedeći položaj, krenem trljati oči. Trebam se rasaniti.

- ,,Što seka ima takvu kosu?" nasmejem se, čupava sam. Kao i svako jutro, ali bukvalno previše čupava. Ja volim svoje prirodne loknice, ali od spavanja se sve tako nabudži i eto.

- ,,Idi donesi seki tvoju četku, pokaži joj kakvu ti četku imaš." spusti je te devojčica otrči niz hodnik ,,Da seka iskoristi četku, izgleda da je nikada ne koirsti." kaže podrugljivo.

- ,,Što? Ne odgovara ti moja kosa?"pitam drsko.

- ,,Nemoj se samo derati." ustane te krene ka kuhinji, a ja odmah pođem za njim.

- ,,Nerviraš me od prvog dana. Nikada mi se nisi sviđao, pokušala sam da se igram sa tobom i da ti moj otac da otkaz." kažem gotovo sve u jednom dahu. Vilijam se počeo smejati. 

- ,,Ti očekuješ da ja poverujem u to?" upita šizično, nerviram ga.

- ,,To je istina." kažem hladno, sve vreme se držim. Dajem sve od sebe da ga uverim i ide mi. Napravila sam grešku sinoć. Nikada nisam sve ovo trebala da uradim i sada ću dati sve od sebe da se izvučem sa ovim.

- ,,Evo ti još jedan primer." približavao mi se sve dok me nije pribio uz radni sto kuhinje te nastavio ,,Ti si u tim godinama da kada ne dobiješ ono što poželiš, vraćaš se unazad i glumiš ludilo. Povređen ti je ego i pokušavaš da sve izmeniš. U takvim si godinama da ne možeš da prihvatiš odbijanje." izdahnuo je i malo se odmakao od mene i ja sam tek onda mogla da dišem ,,Ja nikada ne bih radio to što ti radiš, duriš se i ljutiš. Jel bi bila srećnija da sam spavao sa tobom, iskoristio te i otišao u tri pičke materine?" odmahivala sam glavom, bio je jako ljut.

- ,,Nije baš tako.." prekinuo me je povikavši ,,Ma šta bre nije?" ponovo mi se približio ,,Ava, ja nisam za tebe. Stariji sam od tebe, naša razmišljanja se ne podudaraju. Ti si možda čak još uvek u pubertetu. Misliš da sve što leti, da se sve jede." 

- ,,Ti ne znaš kako ja razmišljam, ne znaš koja su moja interesovanja.." ponovo me je prekinuo ,,Video sam ja dovoljno kako ti razmišljaš." rekao je kratko te normalnim tonom izustio ,,I šta bi tvoj otac rekao da si u tim svojim godinama u vezi sa nekim ko je stariji od tebe 10?"

- ,,Ne zanima me šta će ko reći. Pobegnimo. Ne razumem zašto non stop koristiš godine za izgovor, godine su samo broj." rekla sam samouvereno, a on se nasmejao cinično.

- ,,Evo opet Ava, jebeno opet. Evo ti po ko zna koji primer zašto ne bismo opstali" zaćutao je na par sekundi da se smiri pa nastavio ,,Ti bežiš od problema. Ja se sa njima suočavam. To je razlika između naših godina." naš razgovor se prekinuo istog trena kada je Sara sa četkom za kosu ušla u kuhinju, i to pravo u VIlijamovo naručje.