ONA PRAVA *Završena*

13 deo

"Velike ljubavi i velika dostignuća traže velike rizike." - Dalaj Lama

Iako sam sa početka bio u fazonu da ni u ludilu neću pomoći Nikolasu, rešio sam da barem pokušam. Ima nešto u njemu, nešto što me uverava da je iskren. Stojao sam naslonjen na auto, ponovo ću biti Avin vozač. Nikolas, njegova žena i ćerka su izlazili iz kuće. Na Nikolasovom licu sam video mali osmeh, drago mu je da me vidi. Vala i meni bi bilo da sam na njegvoom mestu. Ludak sam i ja, ali nema veze. Rekao bih da samo Avi nije drago jer me vidi. Otvorio sam joj vrata zadnjeg sedišta i ona je samo sela, bez ikakve reakcije. Otišao sam do vozačevog mesta te smo ubrzo krenuli.

Ćutala je sve vreme, bila je ljuta. 

- ,,Ava." igrnorisala me je, pa sam zastao u stranu te se okrenuo ka njoj.

- ,,Kasnim." 

- ,,Ne zanima me, raspravićemo." približila se i gledala me ravno u oči.

- ,,Šta ćemo da raspravimo?" bila je drska.

- ,,Žao mi je." rekao sam gledajući je u oči.

- ,,Nisi ispao fer prema meni." 

- ,,Znam." nasmejala se pa prošla pored suvozačevog i vozačevog mesta kako bi selanapred.

- ,,Voliš baš da sediš tu, zar ne."

- ,,Blizu tebe, naravno." zakikoće se. Nedostajao mi je njen osmeh, iskreno.

- ,,Jel sada sve u redu među nama?"

- ,,Naravno."

- ,,Možemo da krenemo?" upitam je, a ona odmahne glavom ,,Top onda." počela se smejati kao luda.

- ,,Baš je top." prevrnem očima, da. Ja baš i ne koristim te izraze, ali šta ću. Izgleda da počinjem zbog nje.

- ,,Jel ličiš na oca ili majku?"

- ,,Oca." 

- ,,Kao bomba si. Svaka mu čast kakvog te napravio. Mora da se baš trudio."

- ,,Jao, Ava. Ne lupaj. Nisam ja nikakav Bog."

- ,,Jesi, lep si kao Bog. Duša si. Sada ćemo se slikati." uzima telefon te nas krene slikati.

- ,,Jel to neophodno?" upitam ironično, a ona prevrne očima.

- ,,Naravno da jeste." kada nas je slikala jedno trideset puta, ostavila je telefon.

- ,,I? Rekla si da kasniš. Što ne krenemo onda?"

- ,,Neka. Nešto sam razmišljala." podigne noge na sedište.

- ,,I?" posmatram je, nešto se spreme da uradi. Siguran sam.

- ,,Pročitala sam negde da velike ljubavi traže velike rizike." 

- ,,Nemojmo o tome."

- ,,Mi možemo imati veliku ljubav." priča sa osmehom, dok sm ja smrknut. Kako da ne. Biće nam velika ljubav kada za deset godina bude tražila neka ludila a ja već počeo da sedim.

- ,,Ava, kakva ljubav? Ja ću da počnem da sedim još malo, biće mi glava kao sneg. Za deset ću i da umrem. Šta pričamo mi ovde?"

- ,,Ne lupaj nećeš da umreš još, nemaš ni trideset. I ako te teši, i ja imam par belih dlaka u kosi. To može biti i genetski." kaže sigurno, namazana je. Zacrtala je ona sama sebi cilj, ne znam kako ću joj se odupreti.

- ,,Reci mi nešto, jel imaš osamnaest?"

- ,,Da eazmislim.." blistavo se nasmejala te dodala ,,Nemam još, napuniću osamnaest sledeće godine."

- ,,Sjajno." bio sam ironičan.

- ,,Ajde bre više." rekal je cinično, te ustala i sela kod mene u krila. Opkoračila me je. Ja sam se odmah izmakao, ali mi se ona sve vreme približavala.

- ,,Ava.." upozoravam je, ali ne. Ona se igra sa mnom. Dete od sedamnaest godina me dovodi do ludila. Na šta sam spao.

- ,,I šta ćeš sada?" šapuće mi na uho, svoje sam ruke stavio što dalje od nje, ali ona uzima moje ruke te ih stavlja na svoj struk. Izvlačim svoje ruke ali ih ona vraća na mesto ,,Godine su samo broj."

- ,,Jašta." kažem ironično ,,Mi smo samo prijatelji, Ava. Sećaš se?"

- ,,Ajde da se onda prijateljski ljubimo."