ONA PRAVA *Završena*

5 deo

"Kad su strasti na vrhuncu, razum je na dnu." - Rossiter

- ,,Tata, ko ti je omiljeni lik?" Upita me Sara dok bez treptaja gleda crtani film. Ava me je pozvala, nisam se želeo javiti već sam stišao telefon.

- ,,Pongo." kažem odsutno jer kuckam poruku Avi šta nije u redu, jače je od mene. Sara me je iznenada pogledala, pa sam sakrio telefon iza jastuka.

- ,,Jel gledaš ti uopšte?" pobuni se.

- ,,Mhmm." promrljam, a ona vrati pogled na tv. Ava mi je napisala da sam joj potreban. Zabrinula me je ova poruka, rekao sam joj da mi napiše gde se nalazi. Rastrgan sam u ovom trenutku, ponovo ću povrediti Saru a sa druge strane potreban sam Avi.  

Čim mi je Ava poslala adresu, javio sam Oliviji da dođe.  Bilo mi previše krivo. Uzeo sam daljinski sa stola te stopirao film i onda čučnuo pored Sarinih nogu.

- ,,Znaš da si mi najvažnije na svetu?" bilo joj je jasno da moram ići pa odmah skupila obrve. Ljuti se i to sa pravom.

- ,,Doći će sada Olivija.." rekao sam tiho i otišao se presvući. Kada sam se vratio, Sara je otvorila vrata Oliviji. Nisam želeo da joj izlazim na oči pa sam neprimetno izašao iz kuće.

Bio sam besan, na sebe. Mrzim svoj posao, toliko puta sam slomio srce svojoj ćerci zbog njega. Kada je imala temperaturu i kada sam trebao biti pored nje u tim noćima, nisam mogao. Nisam. Bilo to tri sata ujutru, ako sam potreban klijentu moram ići. U ovom slučaju nisam obavezan da idem do Ave i mrzeo sam sebe zbog toga. Mogao sam neštodaizmislim, ali ne. Jače je od mene.

Došavši u park, video sam je. Sedela je na klupi. Izgledala je neraspoloženo. Samo je gledala u zemlju. Bilo mi je jasno, nešto se dogodilo. Prišao sam joj i seo pored nje.

- ,,Jesi li pila?" 

- ,,O da." razvuče.

- ,,Mislio sam da je danas moj slobodan dan." upitam cinično, bio sam ljut na sebe jer sam došao i ostavio Saru.

- ,,Jel sam te ja naterala da dođeš?" drska je ali čujem i očaj u njenom glasu.

- ,,Nisi" kažem i ja drsko.

- ,,Pa onda idi." kaže nezainteresovano.

- ,,I hoću." dobro je, ništa joj ne fali. Ustao sam i krenuo ka autu, a ona je potrčala za mnom zagrlivši me. Probao sam se osloboditi iz njenog zagrljaja, ali me je obrglila rukama. Nije da sam se nešto baš trudio da se zaista oslobodim. Prijalo mi je u neku ruku.

- ,,Nemoj da ideš. Ti si jedini sa kim želim da pričam." izdahnuo sam, sigurno se posvađala sa drugaricama ili nekim klincem. Nije mi jasna današnja omladina koja se zbog toga opija, ostavio te dečko ajde bre jedan došao drugi prošao. Isto i za drugarice.

- ,,Ostavio sam ćerku zbog tvojih gluposti, dečijih gluposti." bio sam grub. Iako je danas moj slobodan dan, nije zaslužila da ovako pričam sa njom.

- ,,Žao mi je." pustila me je i tada sam se okrenuo ka njoj. Oči su joj bile pune suza, skrenula je pogled kako to ne bih video.

- ,,Vidi, Ava.. Ja ne znam šta ti očekuješ od mene? Da te tešim jer te je momak ostavio, šta?" udarila mi je šamar, glava mi se okrenula. 

- ,,Slobodno idi." Okrenula mi jeleđa i vratila se na klupu. Nisam ispao fer, nisam je ni pitao šta se desilo.

Sačekao sam koji minut da se strasti smire pa sam joj ponovo prišao te seo do nje.

- ,,Šta se desilo?" samo me je zagrlila ne rekavši ništa i krenula plakati. Iznenada je podigla pogled i rekla ,,Pobegla sam od kuće." Samo mi je ovo falilo..