—
Polako pada mrak. Šetam praznom ulicom izgubljena u sopstvenim mislima. Čuo se svaki pokret vetra koji je pratio hor cvrčaka sakrivenih u travi. Bilo je toliko hladno da je ledeni vazduh prolazio kroz rukavice, koje su mi davale poslednju nadu da se ne smrznem.
Često, dok idem sama, razmišljam o životu i tome šta mi je doneo. Nedostaju mi. Svakog dana. Nikad ih nisam ni upoznala. Želim da dođem iz škole i pričam im kako sam dobila jedinicu zato što nisam stigla da naučim, želim da provodimo zajedno vreme za kuhinjskim stolom dok pričamo o našoj omiljenoj seriji, želim da osetim kako je to ne biti sam u svemu. Imam teta Vesnu, ali ona mi čak nije ni tetka. Zahvalna sam joj do neba na svemu. Ali nikada me neće razumeti kao majka.
Moje misli koje su mi se svakodnevno vrtele po glavi, prekino je bučan zvuk sirene od automobila.
"Pazi kuda ideš, jel vidiš da je crveno?" Besno je vikao čovek kroz polu otvoren prozor.
Ne mogu da verujem da nisam obratila pažnju na raskrsnicu.
"Izvinite!!" Uplašeno sam odgovorila i nastavila svoj put
Ulazim u prodavnicu i pokušavam da svarim situaciju od malo pre. Zašto je tako vikao? Mogao je lepo da kaže. Uostalom i on je trebao da obrati pažnju na pešake. Mislim, ja sam kriva, ali često odlutam u sopstvenim mislima, da zaboram gde sam krenula.
"Dobro veče." Progovorila je tiho kasirka.
Prošla sam pored nje, sagnute glave ne shvatajući da mi se bilo ko obratio. Dolazim do dela gde stoje frižideri i uzimam prvo mleko koje mi padne pod ruku.
"Treba li ti pomoć?"
"Ne sve je u redu, samo sam htela da uzmem ovo mleko." Samouvereno sam odgovorila.
"Um..." Napravila je kratku pauzu. "To je jogurt... Mleko se nalazi u poslednjem redu."
Od sramote sam spustila jogurt nazad i uzela ovog puta mleko.
"Hvala Vam, stvarno nisam primetila." Kroz smeh sam to rekla i krenula sam do kase.
—
Izlazim iz prodavnice stavljajući rukavice. Magla se toliko spustila, da nisam mogla da vidim ništa ispred sebe. Hodala sam sve sporije i sporije dok je temperatura naglo padala.
U jednom trenutku, više se nije primećivala ulična rasveta. Pomislila sam, možda mi je samo loše.
...
"Šta se dešava?"
Gustu maglu, kvarila je blještavo plava lopta. Iz znatiželje približila sam se nekoliko koraka, sve dok nisam shvatila da me vuče ka sebi. Pokušala sam da se okrenem, ali bilo je prekasno.
Plava svetlost, eksplodirala je i povukla mene unutra.
Tlo pod nogama mi se gubilo i naglo sve je nestalo.
—
YOU ARE READING
Ad Astra
Romance"Do Zvezda" "Magla čini ljude nevidljivim, ti ljudi nestaju u tami. Niko ne zna zašto. Niko ne zna šta se s njima na kraju zbiva. I skoro svi budu zaboravljeni. " "Spalio je čoveka rukama?" Zlo je pravilo koje svi moraju da poštuju, dobro je izuzeta...
