Ad Astra

16

Razum kao da mi je već odavno napustio telo. Glavom mi ništa nije prolazilo. Jedino što sam htela je da napustim Ardu, što pre.

Napeto sam gledala u Aidana koji je sa gađenjem gledao u mene.

U trenutku slabosti, kada mi se sve već smučilo. Ubola sam sebe u stomak.

Nasmejala sam se i skliznula dole niz zid.

Vid mi se polako gubio i bila sam spremna da odem odavde.

"Samo mi je i ovo trebalo..." Prevrnuo je očima.

Sagnuo se dole do mene i uhvatio je nož sa jednom rukom.

"Pusti me!" Gurnula sam mu ruku sa ovo malo snage što mi je ostalo.

"Da. Neće moći." Besno se nasmejao i vratio šaku u isti položaj.

"Samo me pusti da-"

Pocepao je moju majcu i njom je vezao mesto ispod. Trgnuo je ruku i izvadio krvavi nož iz mog stomaka na šta sam napravila zabrinjavajuć zvuk. Ponovo, vadi nešto iz dzepa i stavlja na ubod.

"OSTAVI ME!" Vriskala sam na njega.

"Ja bih, ali ja ću kasnije trpeti posledice. Tako da zapuši usta i pusti me da sredim to što si sjebala."

"Samo se skloni, kao da te je briga." Umirila sam se.

"I nije, osuđen sam na to da te bejbisitujem."

"Ne treba mi to, sposobna sam da donosim odluke za sebe."

"Vidim."

"Šta je uopšte ta trava što mi stavljaš na stomak?"

"Teos je znao da ćeš nešto retardirano da uradiš, pa je poslao ovo. Sad ćuti da ti stavim to kako treba."

Pokrio je celu ranu sa tamno smeđom smešom koja je odozgore imala lišće. Izvadio je malu posudu sa vodom i prosuo na ranu.

"SSS PEČE!"

"Pa neće sigurno da te golica."

Nakon par sekundi kada je polako počelo da upija, rukom je gurnuo sve na zemlju.

"Podiži svoje dupe, idemo nazad." Čekao me je da ustanem.

"Šta? To je to? Gde je rana?"

"Ozbiljno si mislila da ću ti mazati to zato što smrdi?"

"Pa iskreno, ne bi me iznenadilo."

"Ustani."

"Neću."

"Nisam te pitao da li hoćeš, rekao sam ti da ustaneš."

"A ja sam ti rekla da neću."

Mrko me je pogledao, spreman da uradi nešto zbog čega bih zažalila to što sam rekla.

"Znam, sada ćeš da poludiš i da kažeš nešto provokativno samo da bi dokazao ko je ovde "bog vatre". Potrudićeš se da razmišljam o tome šta si rekao narednih par dana, ili čak i nedelja. Kada ćeš da shvatiš? Ne vrti se sve ovo oko tebe. U svemu ovome mi smo nebitni." Galamila sam na njega dok me je uzdržano posmatrao.