Ad Astra

32

Kap krvi kanula je sa plafona na moje lice. Naglo sam otvorila oči i skočila sa kreveta. Cela soba je crvena crvena crvena crvena crvena.

Mrzim crvenu. Mrzim sve što me podseća na krv. Čudan osećaj u stomaku pratio je bol u mojoj glavi. Ne mogu da shvatim da li mi se vrti u glavi ili se cela soba okreće. Šta god da je u pitanju, ni jedno ni drugo ne odiše dobrom energijom.

Osetim prisustvo u sobi koja je prazna. Kada se okrenem da potražim Aidana, obuzme me još jači bol zbog kojeg sam ispustila kratak vrisak.

Čuo se tup udarac o parket onog trenutka kada su se moja kolena srušila dole. Gledam u svoje šake koje su postale svetlije za još jednu nijansu ako je to moguće. Sobu je ispunila magla ali sam i dalje mogla jasno da vidim da je sve  c r v e n o.

Ne volim tu boju.

Arda, čulo se.

Glas mi je nežno zagolicao telo i isto tako prošao kroz moju glavu i još dugo se tamo vrteo.

Arda, šapnulo je.

Počela sam da se tresem. Možda sam mrtva. Možda je sve
c
r
v
e
n
o
jer propadam - u pakao.

Ne

Sve je postalo "Ne", cela soba je "Ne."

ne ne ne ne ne ne ne

Poslednja kost u mom telu je osetila to "Ne", kao da škripi u mojim ušima. Lupila sam rukom o parket u slučaju da sanjam ali me je zabolelo - jako. Svaki put kada progovori, moje uši krvare, svaki put kada taj glas prođe kroz mene, grebe me iznutra i uzima po malo života.

"Pokaži se." Proderala sam se kao da me je interesovalo, samo sam htela da prestane. Molila sam se da prestane."Odmah!"

Krv

Nova reč odzvanjala je u sobi i nameštaj je počeo da se trese. Krv koja je bila na plafonu polako se slivala niz zidove.

Krv

Ponovo.

Cela soba je mirisala na metal, krv je skroz obojila zidove i već se približavala meni. "Prestani!" Vrištala sam.

Krv

Postalo je još gore. Čulo se još više. Moralo je da prestane. Sada.

Prikupila sam snage da pogledam oko sebe. Krv je bila svuda osim u delu u kom stojim ja, savršen, čist krug bez crvene kapi.

Kod kreveta, obrazovala se bela silueta žene sa dugačkom kosom.

Skočila sam i šake koje su se nalazile na mojim ušima, brzo su se našle na njenom vratu. "Moras" Udahnula sam, "da prestaneš." Gurnula sam je na krevet i počela da je gušim. Stiskala sam šake sve jače. Ona nije htela da zaustavi ovo, a ja nisam mogla da prestanem da je davim.

Soba je mutna, ali i njeno lice nije jasno. U mojoj glavi pogotovo ništa nije jasno. Treskala sam joj glavu o krevet. Svaki udarac bio je teži od prošlog ali se nisam umorila. Morala je da prestane. Bes me je već preplavio. Neko će umreti večeras.

Arda

"Prestani da pričaš!" Suze su kapljale sa mog lica, takođe c r v e n e.

Arda
Arda
Arda
Arda

Krv

Stegla sam šake oko njenog vrata i vrištala dok me grlo nije zabolelo, dok više nisam imala šta da ispustim.

"ARDA!"

Stala sam. Otvorila sam oči i soba je čista. Nema krvi, ni magle, ni žene. Nasmejala sam se. Ne idem u pakao, još uvek.