"Neću." Stidljivo sam šakama pokrivala telo.
U situaciji kao što je ova, normalan čovek bi se povukao. Pošto ja odavno to nisam, da isteram ovo do kraja.
Sa prezirom u očima gledao je moje iščekivajući da ću se predomisliti i ipak uraditi ono što je hteo. Ali ne, neće to dobiti. Preko glave mi je svega ovde, uključujući i njega.
Usta su mu se iskrivila u dvosmislen osmeh, "Dobro." Opustio je ruke koje su me držale, pomerajući se dalje od mene.
"Šta? To je to?" Iznenađeno sam zastala, "Iskreno, nisam ovo očekivala od-"
"Klekni." Naredio je zastrašujuće dubokim glasom.
Stomak mi se okrenuo za devedeset stepeni. Zvuk njegovog oštrog glasa odzvanjao mi je u glavi, davajući mi napetost. Noge su mi se ukočile i u trenutku sam pomislila da ću stvarno pasti na kolena. Od nervoze, znoj je polako počeo da mi se presijava na površini kože što me je dodatno uznemirilo.
"Molim?" Izbečila sam se na njega, čekajući objašnjenje.
"Dole." Pogledao je u parket.
"Šališ se zar ne?" Uspaničeno sam gledala levo-desno, "Ne misliš valjda da ću stvarno da čučim ispred tebe?" Prasnula sam u smeh kako bih zataškala neprijatnost između nas.
"Odmah!" Trgnuo me je.
"Ti si ozbiljan?" Pogledala sam ga, "HAHAHAHAHA"
Naglo me je povukao za ruku, "Da li ti delujem kao da sam ozbiljan?" Uneo mi se u lice.
"Deluješ bolesno." Presekla sam.
Začuo se zvuk u mom želucu koji je jasno stavio doznanja da mi nije svejedno. Napeto smo gledali jedno drugog i čekli ko će prvi da razbije neprijatnu tišinu. Osetila sam kako polako diše. Svaki njegov uzdisaj, ubrzavao je lupanje mog srca. Oči su mi bile uperene tačno u njega, što me je podsetilo na... Onu noć. Ali ta misao ne sme da me poremeti, iako mi je samo to prolazilo kroz glavu.
Polako sam se pomerala sa strane pokušavajući da pobegnem, "Pusti me!" Proderala sam se znajući da to ne mislim.
Zgrabio mi je i drugu ruku, agresivno gurajući me dole.
Od pritiska, udarila sam kolena i tiho opsovala. Podigla sam glavu gore, gledajući njegovu. Oštri izraz lica, razbio je blagi osmeh koji je izvirio onog trenutka kada me je video na parketu.
Osećam se odvratno, a ubeđena sam da tako i izgledam. U slučaju da ustanem, gurnuće me opet i ovo se nikada neće završiti. Oči su mi zasuzile, ali neću da dozvolim sebi da ponovo pokažem slabost. Jer na kraju dana, on je opet upravu. Stalno plačem.
"Čisto da te podsetim gde bi trebalo da budeš." Okrenuo se, glasno lupajući vratima za sobom.
Nemam više ni trunku tolerancije prema njemu i njegovom egu. Trpim ga već duže vreme i prevršilo je svaku meru. U slučaju da ne plačem, prevrćem naše razgovore satima po glavi. Svako sećanje sam detaljno ispitala i poprilično sam sigurna da sam neke detalje i izmenila u svojoj glavi. To mora da se završi i to sad ili nikad.
Besno sam se odgurnula od zemlje i ubrzanim korakom sam izašla iz kuhinje.
"Ej!" Dreknula sam.
Polako se okrenuo, davajući mi iznenađen pogled.
"Znaš šta?" Mlatarala sam rukama, "Jebi se."
U čudu, podigao je jednu obrvu blago približavajući se ka meni. Usporeno je podizao ruke, polako ih je postavljao na moj struk.
YOU ARE READING
Ad Astra
Romance"Do Zvezda" "Magla čini ljude nevidljivim, ti ljudi nestaju u tami. Niko ne zna zašto. Niko ne zna šta se s njima na kraju zbiva. I skoro svi budu zaboravljeni. " "Spalio je čoveka rukama?" Zlo je pravilo koje svi moraju da poštuju, dobro je izuzeta...
