NIKO ILI NEŠTO

DVADESET TREĆE POGLAVLJE

7. oktobar 2001. godina Beograd

"Izvol'te, kafa.", rekao je Novak spuštajući tri šoljice kafe na sto. Sobom se širio miris kafe, a nas troje smo sedeli za stolom, ćutajući. Nemanja i Novak su sedeli u čelu stola, jedan prekoputa drugog, a ja sam sedela na sredini.

"Došao sam da pomognem.", rekao je Nemanja, nakon što je prekinuo tišinu. "Sa razlogom sam otišao, samo što nisam očekivao ovakav epilog.", rekao je tiho, a nakon rečenice Novak ga je pogledao na sekundu, te pogled vratio na sto. "Kako ti možeš da nam pomogneš?", pitao je Novak. "Znam jednu ženu, iz sela pokraj Beograda. Ono što živi sa Kajom, tvojom ženom, je zlo. Znam to. Kroz slično sam ja prošao..", rekao je, pre nego što ga je Novak prekinuo. "Šta si bre ti prošao?", pitao ga je. "Kroz dosta toga, pre nekoliko godina. Ta žena mi je pomogla.. verujem da će i Kaji. Zaslužuje sreću.", pogledali su me obojica, zbunjeno sam ih posmatrala.

Narednih nekoliko minuta smo samo sedeli i ćutali. U jednom momentu je Novak zapalio cigaru, a dim je počeo da se proteže sobom, zbog čega sam počela da kašljem. "Izvini, ljubavi.", rekao je, dok je rukom terao dim od mene.

"I kada idemo?", pitao je Novak, prekrstivši noge, i stavivši ih na sto. Presekla sam ga pogledom, nakon čega je on spustio noge. "Najbolje bi bilo što pre. Možete sledeći vikend?", pitao nas je. Novak i ja smo se pogledali, i nakon toga klimnuli glavom.

"Kako to da nisam saznala da imaš veze sa Danicom?", pitala sam ga, dok mi je kroz glavu prolazila slika našeg prvog susreta sa Danicom, kada me je ona lično pitala da li je Nemanja sa mnom u društvu. "Naše majke su nekoliko godina bile u sukobu. Nemanja nije ni bio rođen kada su se gadno isposvađale.", rekao je Novak. "Bilo je to oko jednog placa. Taj plac je bio kriv za sukob.", popio je gutljaj kafe, a zatim nastavio priču.

"Nas dvojica smo se upoznali kada sam ja imao 18, a on 10 godina. Išao sam u srednju školu pokraj Nemanjine osnovne. Upoznali smo se tako što je njegova lopta otišla izvan igrališta, a ja sam mu je dodao. Tako se desilo nekoliko puta, a Nemanja mi se više puta zahvaljivao za to. Nismo znali da smo braća. To sam saznao kada sam video njegovu majku na igralištu sa njim. Prolazio sam, a on je dotrčao velikom brzinom, bacio mi je pet, a zatim se pojavila njegova majka - moja tetka. Prekorila me je pogledom, nazvala moju majku lopovom i kleptomanom, a zatim napustila igralište."

Povukao je dim cigare, uzdahnuo, a zatim istu tu cigaru ugasio u pepeljaru.

"Videli smo se ponovo novembra prošle godine, kada sam otišao u jedan kafić. Sedeo sam, pio kafu, a on mi je prišao i zahvalio mi se za loptu. Znao sam o kome se radi. Bio sam jako drzak kada sam ga video. Nisam mogao da pređem preko reči njegove majke. Tada smo se isposvađali u kafiću, te smo i bili izbačeni napolje."

Nemanja je sedeo kao na trncima, što sam primetila kada je Novak završio priču. "Jesi dobro?", pitala sam ga. Klimnuo je glavom, a zatim ustao sa stola. "Idem ja. Vidimo se za vikend.", krenuo je ka vratima, a Novak i ja za njim. Ispratili smo ga, a nakon njegovog odlaska, seli smo na kauč i tako proveli ostatak dana - ćutali smo.

U jednom momentu, Novak je uzdahnuo i ustao. "Jesi dobro?", pitala sam ga. Okrenuo se, a oči su mu bile pune suza. Klimnuo je glavom. "Zašto plačeš?", dotrčala sam do njega. "Samo hoću da ti bude dobro i da sve bude u najboljem redu. Brinem se.", rekao je. "Nema potrebe za brigom. Biće sve u redu, veruj mi.", obrisala sam mu suze. "Sredićemo sve, biće sve u redu na kraju.", nasmejala sam se, a i on sa mnom.

Čekala sam "sudnji dan", dan kada će sve srediti, bar sam se tako nadala. Nadala sam se da će sve , nakon odlaska kod te žene, srediti i da ću ponovo osetiti istinsku sreću, kao nekada ranije.