NIKO ILI NEŠTO

DVADESET SEDMO POGLAVLJE

29. januar 2003. godina Beograd

Sve je krenulo nizbrdo, ponovo. Upala sam u depresiju, ponovo. Počele halucinacije i napadi panike, ponovo. Sve se ponavlja, a pomoći mi sada nema.

Novak je otišao na poslovni put, sredinom januara, tek se vraća u aprilu. Majka mi pomaže oko Dušana koliko može, pripomaže joj i otac, dođe ponekad Laura, a i Viktor je tu, s vremena, na vreme.

Sve tri devojke su napustile kuću, a Novak je planirao da proda kuću nakon što se vrati sa poslovnog puta. "Ona nam je nanela veliko zlo. Prodaću je ili ću da je zapalim, trećeg nema.", rekao je pred odlazak na put.

Tamarinom smrću se sve promenilo. Zato su i sve tri otišle iz te kuće, jer nisu mogle da zamisle tamo život bez nje.

Prisećam se, došle smo tamo presrećne. Polazimo na fakultet i radujemo se novim pobedama i onda sve krene nizbrdo. Mučilo me je to. Mučilo me je sve u poslednje vreme.

Ležim u krevet u spavaćoj sobi, a majka dolazi i donosi mi čaj. "Da se ugreješ. Imaš temperaturu, sine.", rekla je, dok mi je držala ruku na čelu. "Dobro sam, majka.", uzdahnula sam. "Vidim da nisi.. nemoj da me lažeš.", rekla je, i otišla iz sobe.

Čujem glasove, svetla se gase, a senke kreću da lete po sobi. Soba mi se pred očima trese, a ja gubim ravnotežu i padam sa kreveta. Parket mi pred očima puca, krećem da vrištim, a takvu me je pronašla majka.

Bolničke hodnike sam najviše u svom životu videla u poslednje tri godine. Čekale smo doktora, jedno pola sata, a nakon što je došao, prepoznao me je.

"Koleginice.. pa to ste Vi? Nismo se dugo videli.", nasmejao se zlobno, a nakon toga me je pozvao u svoju ordinaciju.

Sela sam na stolicu, dok je on kružio po sobi, te seo na sto. "Šta te muči.. ponovo?", pitao me je. "Našla sam je na podu, doktore. Vrištala je, govorila je da parket puca i da je neko napada.. a ništa se nije desilo.", doktor me pogleda. "To zvuči kao... šizofrenija.", okrenula sam se i pogledala u majku. "Ne znam, doktore. Zaista ne znam.", rekla je.

Tog dana sam vođena na ispitivanje. Čitav dan sam provela u bolnici da bi mi na kraju doktori dijagnostifikovali ono čega sam se bojala - šizofreniju.

30. januar 2003. godina Beograd

"Ko je mogao da sluti da će se ovo desiti?", rekla je majka, dok smo svi sedeli u dnevnoj sobi.

Novaku su javili da mi nije dobro, a on je odlučio da uzme avion i dođe i Srbiju. Napustio je posao da bi bio pokraj mene. Iako sam odbijala, i govorila da za to nema potrebe, on je ipak odlučio da dođe.

Sedela sam na trosedu, ćutala sam, dok su svi prepirali oko mene. Odlutala sam. U bolnici su mi dali lekove za smirenje, što je učinilo da totalno potonem.

Na trosedu sam i zaspala. Spavala sam dugo, ali veoma loše. Probudila sam se u deset ujutru, kada je Novak ušao na vrata. Pritrčao mi je u zagrljaj. "Biće sve okej. Imaš moju podršku.", rekao mi je tiho. "Neće ništa biti okej..", rekla sam mu. "Zašto bi bilo? Sve i svašta me je snašlo u protekle tri godine.", u tom momentu sam počela da plačem, a Novak za mnom. Plakali smo sat vremena, a niko nije progovarao ni reč.

"Hajmo opet kod one žene. Spasila te prošli put, možda će i sad.", odmahnula sam glavom. "Nema meni pomoći.", rekla sam tiho. "Ima. Idemo u nedelju. Moramo.", rekao mi je, a zatim je počeo da kruži po sobi, sa rukama u džepovima.

Tako nam je prošlo celo jutro. Depresivno, hladno, tmurno i odvratno. Novak je na kraju seo na garnituru pokraj mene, posmatrajući me. "Zašto tebi? Ovo ti neko pravi, tvrdim to!", izdrao se, te bacio čašu sa stola na pod, a ona se zatim rasula u komadiće. Pritrčao je u kuhinju, ja za njim. Videla sam da krvari, što je mene navelo da se rasujem u komadiće.

Uvila sam mu šaku, a on je čitavo vreme posmatrao u nju, a u licu mu se video bol. "Zašto si to uradio?", pitala sam ga. "Ne znam, ni ja.. besan sam.. zbog tebe.", rekao mi je tiho. "Zašto? Nemaš potrebe da budeš besan uopšte.. to je što je.", rekla sam dok sam odlazila do sudopere, kako bih oprala ruke, koje sam umrljala krvlju. "Kako zašto? Pa volim te, bre, Kajo.", rekao mi je. Okrenula sam se, i nasmejala se, što je i on učinio, a zatim sam se rasplakala. Bilo mi je teško što sam sve namučila ovim.