Muzej sudbine

4 DEO

"Dosao si po mene"- prosaputala je nazad uz ogromni osmeh a onda se samo srusila u njegove ruke

Kralj ju je stegao u zagrljaj, upijajuci njen miris koji se za njega nije bio promenjen.

"Vase visocanstvo"- pozvao ga je jedan od vojnika ali on nije obracao paznju na to. Nije obracao paznju na sve te poglede koji su ga okruzivali

Vojnici i vodje trupa gledali su u njihovog kralja koji se po prvi put nalazi na kolena i to ispred zene. Celih 10 godina ratovanja, 10 godina traganja i pokoravanja svih da bi dosao do nje, i nisu bile uzaludne, bar ne u tom trenutku. Ona se sada nalazila u njeovom narucju

"Vratices se nazad samnom"- govorio je prelazeci rukom po njenim ledjima

"Vase visocanstvo"- vojvode su ponovo pokusali ali ih kralj nije slusao i dalje

"Vase visocanstvo"- do njega je dosao njegov savetnik, kao i najbolji prijatelj i spustio ruku na njegovo rame- "Ona vise nije sa nama"- izgovorio je teska srca gledajuci u kralja koji odmahuje glavom i grli devojku odbijajuci da je pusti

"Vase visocanstvo molim vas saberite se. Podlegla je ranama"- nastavio je otezano savetnik

Kralj je to znao, jer kada ju je video ona je vec imala krv na stomaku, kada je pao na kolena to je bio jos jedan razlog pored toga sto ju je napokon pronasao. Pronasao ju je u njenim poslednjim trenutcima.

Nije pokusao da sakrije od svih tu prisutnih da je plakao, dok je grlio bezivotno telo jedine zene koje je bila namenjena njemu. Niko nije mogao da ga zustavi da ostane tako jos neko vreme, sve dok sam nije shvatio da je telo devojke krenulo da se hladi.

Ustao je protiv svoje volje zajedno sa njom u svojim rukama i stavio je na kociju.

"Vracamo se nazad. Vojnici trebaju da se odmore. Godinu dana vojnici ce imati odmora, a onda cu pokoriti ceo svet, jer sam zbog njih ostao bez nje"- rekao je sigurno svom saverniku koji je samo klimnuo glavo i otisao nazad da saopsti vesti ostalima

Jos koji trenutak gledao je u devojku, a onda seo na konja i krenuo nazad kao i svi njegovi vojnici. Na dvoru je bilo doceka za kralja, devojke koju su prezivele vracene su njihovim roditeljima, dok se kralj licno potrudio da obavesti roditelje od Andree. No zakasnio je, majka je umrla nakon sto se otac razboleo i oduzeo sebi zivot. Na njegov zahtev Andrea je pokopana na groblju kraljevse porodice.

U tom trenutku kralju je bilo 33 godina, jednu godinu je mirovao, a onda je resio da svoj naokupljeni bes iskoristi na sva ostala kraljevstva. Jos 21 godinu je pokoravao sve sto je bilo ispred njega, samo da bi na kraju umro na bojnom polju u svojoj 55 godinu od rane koju je zaradio. Naredne nedelje stigli su na dvor gde se odrzalo oprastanje od kralja, kralja koji nikada nije dodirnuo svoju sudjenu osobu na nacin na koji je to hteo, osim tog kratkog poljubca koji joj je ukrao onog dana pre nego mu je zauvek bila oduzeta misleci da je to samo jos jedan dan kada odlazi od nje ostavljajuci je na livadu uz to da se ce vratiti sto pre moze. Imao je samo jednog sina koji je nasledio njegov presto i bio dostojan sledeci kralj koji je odrzao ocevu teritoriju koja je bila ogromna.

Kralj je ostao upamcen u svetu, dok je Andreu pamtio samo on. On ju je pamti kao Andreu, seljaci kao jos jednu devojku koja je nestala i nikada se nije vratila, dok ju je vojska pamtila kao zenu za koju je kralj pokorio polovinu sveta. Ali nikada nije ostala upamcena kroz istoriju, bila je samo jos jedna osoba koja je postojala, odredjenoj osobi znacila sve, ali ne i svetu.

Ono sto sam zaboravila da napomenem jeste, kralj je hteo da umre odmah za Andreom, ali setio se njegov pogleda i poslednjih reci pa je resio da ne treba samo da umre, treba da ostavi iza sebe nesto. A to nesto bilo je ime koje je najpoznatije u svetu. Kralj Nolan