"U pravu si ima temperaturu. Idem da donesem toplomer, mislim da negde u kuci ima kutija za prvu pomoc, tako su mi rekli kada sam dosla"
"Pozuri, imam tablete za glavobolju i neke za stomak, nisam sigurna da li sam ponela one za temperaturu"- dodam
Dok je ona trazila kutiju za prvu pomoc, ja sam rovarila po mom koferu trazeci tabelte. A onda sam pored njih ugledala i tablete koje bih trebala da pijem dva puta na dan da bih nadoknadila odsustvo moje sudjene osobe. Nisam ih bila od kada sam imala sastanak kod Nolana u firmi. Uzmem i njih, jer je njemu vrlo moguce isto problem kao i meni tog dana.
"Nasala sam, ali ni ovde nema tableta za temperaturu, da li si ti ponela svoje?"
"Ne. Zaboravila sam"
"Nista evo ti ovo. Ja cu da pozovem Rona i kazem mu da podje bar on i ponese tablete"
"Nemoj, ovde ce kisa verovatno biti jaka, Ron nije stanovnik pa ne zna puteve na pamet. Neka ostanu tamo, sigurnije je. Ja cu se pobrinuti za njega, ti sedi jedi"
"Da li si sigurna?"
"Da. Dacu mu tablete, a onda cu i ja da legnem. Da li je jeo nesto danas?"
"Ne, nije ni ustajao iz kreveta. Nije nesto mnogo ni pio vodu, iako sam mu odnosila nekoliko puta"
"Shvatam"
Uzmem kutiju iz njenih ruku i vratim se u sobi kod njega. Izmerim mu temperaturu koja pokazuje da ima 39,5 stepeni.
"Nolan hajde ustani malo da popijes tabele"
Nekako se protiv svoje volje podigne i pogleda u mene sa ocima po kojima je lako videti da mu nimalo nije dobro.
"Andrea"- prosaputa i kao se nasmeje
"Ja sam. Da li te boli glava?"
"Da"
"Dobro ovo su tableta za glavu, a ovo su one koje ce ti pomoci da sve ovo prodje"- pokazem na dve tablete
"Sta je to?"
"Ne brini se, ovo su tablete koje ja pijem. Bice ti bolje nakon ovoga"
Nije mogao da podigne ruke dovoljno da uzme tablete i popije ih, pa sam mu ja pomogla, stavila sam mu tablete u usta, a onda mu dala i vodu.
"Dobro, oznoio si se pravise, moras da se presvuces prvo. A onda ces se vratiti u krevet"
Otvorim prvi kofer koji jeste bio njegov, izmedju stavri nadjem pamucni sivi sorc i belu majcu. Samo je sedeo naslonjen na krevet i jedva drzao oci otovrene.
"Hajde pomoci cu ti"
Pomognem mu da skine majcu i onda obuce drugu, dok je sa donjim delom bilo mnogo teze. Ne pitajte me kako ali jesam uspela, na kraju jesam.
"Lezi sada, otvoricu prozor da udje svezi vazduh"
"Nemoj hladno mi je"
"Potreban ti je cist vazduh, otvoricu prozor malo. Ubrzo ce poceti kisa pa cu ga ponovo zatvoriti. Potrebno je da sada odmaras, nemamo tablete za temperaturu, ostali su otisli da kupe ali se nece vratiti veceras nazad. Pocela je oluja pa ne mogu da dodju, tako da su ostali u gradu. Verovatno ce doci tek sutra predvece, kada se sve sigurno smiri. Odmaraj, varticu se"
Krenem da izadjem ali me njegova ruka spreci.
"Ostani"
"Moras da odmaras"
"Ostani"- ponovi otezano
"Previse trazis od mene. Ti si taj koji je rekao da imas devojku koju volis i ne zelis mene"
KAMU SEDANG MEMBACA
Muzej sudbine
Romansa"Prepoznao bih te u potpunom mraku i da si ti nema, a ja gluv. Prepoznao bih te i u totalno drugom životu u različitim telima, različitim vremenima... I voleo bih te u svemu tome, sve dok poslednja zvezda na nebu ne izgori u zaborav." Reci su coveka...
