Uvece sam bila kod Nolana gde smo i vecerali, a onda sam i psrespavala kod njega. Sutradan ga nisam videla, jer sam ceo dan radila kao i on. A danas jedva cekam da dodje ispred stana i pokupi me.
"Cekate nekoga?"- pita kada otvori prozor i pogleda me spustajuci naocare
"Jednog gospodina koji nikako da dodje. Ali ako vama ne smeta rado bih posla sa vama"- uzvratim
Otvorim vrata i udjem, poljubim ga u obraz pa krenemo.
"Izgledas lepo"- prokomentarise
"Ni ti nisi los. Ali ne brini presvuci cu se kada odemo na zurku"
"Idemo na zurku?"
"Nisam ti rekla?"- okrenem se ka njemu naglo
"Nisi"
"Izvini"
"U redu je. Smislicemo nesto. Znaci imamo slavlje sa rodbinom a onda i zurku?"
"Da. Ali dok ne doje ostatak rodbine nas dvoje idemo na obalu"
"To mi se svidja"
Ostatk puta smo pricali raze teme, vecinom smo se smejali nekim dogadjajima.
"Dobro gde idemo tacno?"- pita kada dodjemo do raskrnsice
"Da se javimo Dunnu da smo tu, a onda ako nas puste idemo na plazu dok ne pocne proslava sa rodbinom. Tako da pravo"
Klimne glavom i nastavi da vozi.
"Ovde?"- pokaze na puni parking
"Da. Parkiraj se ovde"- pokazem na dvoriste prekoputa
"Da li sigurno smem?"
"Da. Tu se inace parkiram ja kada dolazim, imam dozvolu"
"Dobro"
Kada izadjemo on pogleda okolo, a onda dodje do mene.
"I ovde si odrasla?"
"Da, ovde smo ziveli do moje 6, nakon toga sam sa majkom do 10 zivela u drugoj kuci, a onda opet ovde do svoje 14"- odgovorim gledajuci u kucu ispred
"Andrea"- mahne nam Dunn iz dvorista kada nas ugleda
"Idemo"
Zagrlim ga i urucim mu poklon.
"Hvala, Nolan drago mi je da ste dosli"- nasmeje se rukuci se sa Nolanom
"U redu je Dunn, ne moras da mi persiras. Samo Nolan je u redu"- nasmeje se
"Misleli smo da odemo do plaze dok ne dodje ostatak rodbine ako je u redu"- pitam
"Naravno, dosta njih jos nije doslo. A treba neke stvari jos zavrsiti. Poslacu ti poruku kada dodju svi. Slavlje ce biti iza u dvosritu kao i svake godine"
"Mogu da ostanem ako ti je potrebna pomoc"
"U redu je, ima ljudi koji se bave time, dok imamo dovoljno braca i sestara. Vas dvoje uzivajte malo"
"Vazi hvala ti. Zovi kada dodju ostali"
On se okrene jer ga vec pozvo neko od gostiju pa Nolan stane ispred mene.
"I gde tacno idemo?"
"Hajde pokazacu ti, hoces da idemo pesaka ili kolima?"
"Ako nije previse daleko mozemo i da prosetamo"
"Odlicno"- nasmejem se pa krenemo ka plazi
Pored nas su prolazili ljudi koje sam nekada poznavala, ali izgleda oni mene nisu poznavali.
YOU ARE READING
Muzej sudbine
Romance"Prepoznao bih te u potpunom mraku i da si ti nema, a ja gluv. Prepoznao bih te i u totalno drugom životu u različitim telima, različitim vremenima... I voleo bih te u svemu tome, sve dok poslednja zvezda na nebu ne izgori u zaborav." Reci su coveka...
