"Sestro"- prvo je dosao Dunn i nasmejao se siroko, a onda me zagrlio- "Srecan rodjendan. Nisam znao da si pozvala i ostale"
"Nik ih je pozvao ne zna sta se desilo"- prosaputam nazad pre nego se odvojim od njega
A onda se pozdravim sa Lenom.
"Srecan rodjendan sefice"- nasali se i ona
"O boze ljudi moji. Zovite me Andrea, mislece ljudi da sam losa osoba"
"Nikako, najbolja si. Ne verujem da bi igde imali ovako velike projekte"- nasmeje se pre nego nastavi unutra sa Dunnom
"Andrea"- priso je do mene dosao ocuh i nasmejao se iskreno- "Srecan rodjendan draga"
"Hvala"- nasmejem se siroko
A onda mi je majka samo rekla kratko srecan rodjendan, i zagrlila me radi reda. Isto je bilo i sa ostatkom koji je cinio bracu i sestre, kao i oca. Dok me je maceha zagrlila toplo kao i ocuh uz iskreno 'sreca rodjendan'.
"Nolan i ti si dosao sada?"- upitao ga je moj otac
"Zapravo stojim ovde vec dobih 20 minuta"- odgovori uh osmeh
"Andra pobogu, kako si to dozvolila"- okrenuo se ka meni ozbiljno
"Ne nije njena krivica. Ja sam taj koji nikako da ode, zapricao sam se sa njom i nikako da odem. A onda naidju neki prijatelji pozdravi se sa njim no ja nikako da odem"- odgovori uz osmeh spustajuci ruku na moj struk kao da zna da mi je to preko potrebno
"Oh, ako je to u pitanju. Nego kako to da si ovde"
"Andrea je ta koja je izradila moj poslednji projekat, ona je crtala i pravila maketu. Tako da sam ovde kao saradnik, ali pre toga kao prijatelj"- kaze uz osmeh
"Vidi ti malu, Andra postajes opasna u poslu"- nasmeje se ponosno ocuh
"Naravno zar si sumnjao. Andra je uvek bila pravi potencijal"- ubaci se maceha
"Nolan razgovaracmo kasnije, ostavicemo vas"- doda ocuh pre nego nastavi dalje
"Sada ni ne kriju da im smetam, pitam se samo zasto su pristai da dodju ovaj put"- kazem gledajuci ispred sebe
"Zanemari njih i uzivaj, ovo je tvoj 27 rodjendan"- kaze mi Nolan prelazeci brze po mojim ledjima- "Bice glupo ako ostanem duze ovde, moram da idem. Ali kao sto sam reklao pricacemo ponovo veceras, osim ako hoces da ostanem i dalje ovde"
"U redu sam sada, hvala ti. Za stolom si sa ostalima"
"Kutijicu cu ti onda predati kada se vece zavrsi"- kaze stavljajuci je u svoj unutrasnji dzep
Nasmejem se prateci ga pogledom, a onda se pozdravim sa poslednjih gostima koji su pristizali. Nakon toga sam setala halom i razgovarala pomalo sa svima, nakon cega sam napokon mogla da dodjem za svoj sto gde su bili ostali.
"Nasa Andra je napokon odrasla"- glumeci da place kaze Samanta dok joj se Beatrice priduzi
"U pravu si, ponosna sam na nju"
"Vas dve niste normalne"- kazem razocarano sto nasmeje sve za stolom
"Nego odakle se stvorila ta ogrlica na tvom vratu? Ne secam se da sam je videla kada sam usla"- kaze Beatrice odmeravajuci me
"Kao i ta narukvica"- ubaci se i Samnata gledajuci me ispitivacki kao i Beatrice
"To je bio poklon od jednog gosta. Ali nije imao kesu pa se brinuo da se ne izgubi u svim tim poklonima, pa sam morala da ih stavim odmah"- odgovorim
"Trebao sam i ja da dodjem sa takvim izgovorom"- nasmejano progovori Eliot
"Mislis?"- pitam nasmejano- "Znaci kazes da je to bio samo izgovor?"
ESTÁS LEYENDO
Muzej sudbine
Romance"Prepoznao bih te u potpunom mraku i da si ti nema, a ja gluv. Prepoznao bih te i u totalno drugom životu u različitim telima, različitim vremenima... I voleo bih te u svemu tome, sve dok poslednja zvezda na nebu ne izgori u zaborav." Reci su coveka...
