Sledece nedelje bila sam kod oca na rucak koji je organizovao jednom godisnje, bilo je to za vreme njegovog rodjendana i to je bio jedan od dva datuma kada smo se svi okupljali. Drugi je bio mamin rodjendan, koji je bio druge polovine godine. Moj rodjendan nije bio slavljen na taj nacin, jer sam rodjena tokom leta kada su svi na letnjim odmorima i ne mogu da dodju. Kada kazem da su okupljeni svi, pored oceve nove porodice i njegovih prijatelja, mislim i na svoju majku i njenu novu porodicu.
"Andrea kako mi je drago sto te vidim"- bile su reci oca kada me je video na vratima kuce
Suvisno je da kazem da nisam bas najomiljenija osoba u porodici. Nije da me oni mrze ili nesto slicno tome, do toga je da sam ja zapravo jedini autsajder. Ostali se srecu vise puta, dok mene vidjaju samo dva puta u godini dana. Ono sto je meni, moram da kazem, najsmesnije jeste to da moja ostala braca i sestre misle da sam ja omiljeno dete jer sam najstarija. Kada bi samo shvatili koliko su srecni sto roditelji zive sa njima.
"Stefan"- pruzio mi je ruku mladic koji ima jako lepe crte lica- "Sarin decko"- nasmeje se
Sara je ocevo drugo dete u njegovom trenutom braku. Ima 17 godina i koliko vidim mnogo je vece srece od mene jer je vec upoznala svoju srodnu dusu.
"Ja sam Andrea, Sarina polusestra po ocu"- uzvratim osmeh
"Andrea ovo je Sarina srodna osoba, da li si ti upoznala svoju? Zasto nisi dovela nikoga? Nije valjda da krijes od nas"
"Jos se nismo sreli. Nikada ne bih krila nesto od vas. Znate da cete biti prvi koji saznaju ako budem upoznala nekoga"
"Rucak je spreman"- tata i ocuh su se pojavili iz dvorsite gde su spremali rucak
Dok smo mi svi ostali bili unutra. Da sada mozete da shvatiti koliko su oni ostali u dobrim odnosima, sobzirom da se partneri mojih roditelja jako dobri prijatelji jedno sa drugime. Moja majka i maciha su odavno nasle zajednicki jezik, isto je sa ocem i ocuhom. Otac je nakon mene imao jos 4 deteta, sina, cerku, a onda jos jednom tako. Dok je majka nakon mene rodila jos 3 deteta, tako da od nje imam jos dva brata i sestru koja je zapravo dosta mladja sobzirom da joj je sada 10 godina.
"Andrea kako je sa poslom?"
"Odlicno. Bas sam prosle nedelje potpisala jak ugovor. Na srecu sve ide kako bi trebalo"- odgovorim uz osmeh, izmedju dva zalogaja- "Kako je vama?"
"Odlicno. I ja sam imao jedan dobar ugovor koji mi je doneo nekoliko hiljada"- odgovori otac dok se ocuh nasmeje
"Isto"- odgovori, jer je on verovatno taj sa kime je sklopio ugovor- "Koliko je dobar tvoj ugovor?"- pogleda me ocuh sa osmehom na licu
"Nekih 10 miliona, ali je to samo pocetni ugovor. Nadam se da cemo saradjivati i nadalje. Jer smo oboje imali veliki dobitak"
"Sada me je sramote sto smo se mi hvalili sa nekoliko hiljada"- kaze otac gledajuci me ponosno
"Naravno da bi trebali da se hvalite. Vas posao je svakako mnogo veci od mog, meni je ovo samo jedan dobar ugovor"
"Andrea dete, sa 26 godina ti si neverovatno supesna"- nasmeje mi se toplo maceha
"Hvala"- odgovorim uz osmeh
Rucak je bio postavljen samo za nas, a onda smo trebali da se sredimo i odemo na vise porlsovnu nego rodjendansku zurku u jednom hotelu. Svako se nakon toga povukao u svoju sobu i krenuo da se sprema, dok sam ja dobila sobu u kojoj odsedam kada dodjem za vreme rodjendana. Sobzirom da ne dolazim stalno, nemam svoju sobu ovde vec odsedam u sobi za goste. U ovoj kuci smo ziveli pre nego su se roditelji razveli, ali je moja soba sada dodeljena ocevom prvom detetu iz drugog braka. Mojem polubratu koji je svoju sudjenu osobu upoznao sa svega 10 godina, dok mu je sada 20 i svi cekamo da cujemo vest da su se verili. Da on je taj koji ima neverovatno srecu.
أنت تقرأ
Muzej sudbine
عاطفية"Prepoznao bih te u potpunom mraku i da si ti nema, a ja gluv. Prepoznao bih te i u totalno drugom životu u različitim telima, različitim vremenima... I voleo bih te u svemu tome, sve dok poslednja zvezda na nebu ne izgori u zaborav." Reci su coveka...
