Tako se i razvio ostatak jutra. Jeli smo a onda sam se popela na potkrovlje i pronasla skicu koju sam trazila. Nakon toga smo se pozdravili sa ostalim i krenuli kuci. Ali je dan tek tada poceo. Nolan je morao da se vrati nazad na posao, dok sam ja imala pune ruke posla.
Prvo na listi bilo je da odem do policije i vidim sta se zapravo desilo. Ono sto su mi rekli jeste da je zena iz stana u kojem je pocela vatra zaboravila sporet. A onda je kasnije promenio pricu i rekao kako se zena posvadjala sa partnerom i resila da zapali svoj stan zajedno sa njima. Kasnije mi je objasnio da je to redosled kojim su i oni otkrili sta se zapravo desilo. Rekao mi je da sada mogu slobodno da udjem u zgradu i vidim sta je ostalo citavo iako kaze da nista nije. Nakon toga sam se potrudila da pokupim sve iza metalnih vrata, sve je na srecu ostalo netaknuto. Platila sam dva coveka koji su sve to pokupili i prebacili u kombi koji sam morala da iznajmim na nedelju dana. Nakon toga sam imala sastanak sa covekom od kojeg sam iznajmljivala celu zgradu. Nik mi je pronasao sve detalje o njemu, kao i to da je zgrada pored iz koje je poceo pozar takodje njegova. Zbog toga uspela sam da sredim da prekinemo ugovor koji je trajao jos celih 5 godina. Ugovor smo zamenili novim koji kaze da nas dvoje necemo platiti nista jedno drugome vec da ce se nas ugovor prosto zavrsiti i to je to. Nakon cega je Nolan dosao kod mene pa sam morala cele noci da radim na novoj maketi.
Time sam zavrsila dan, sutra sam bila do Nolana da bih provelila prostor za koji mi je rekao da mogu da korisitim. Zgrada u kojoj se nalazila njegova firma bila je mnogo veca, time je i njegov jedan sprat bio kao nasa dva. Imal je vise nego dovoljno mesta za sve, ali nije imao pregrada tako da je sve bilo na jednom mestu. No sve je dobro u ovako kratkom roku. Trebala sam da odem u nabavku da se taj prostor popuni ali sam morala prvo na sastanak vezan za projekat.
Bio je i vise nego zadovoljan, pogotovo jer je sve bilo savrseno. Ali zato ja nisam, imala sam podocnjake do poda. Kada sam zavrsila sastanak sa njim morala sam da idem u kupovinu. Nasla sam nekoliko stolova za crtanje koje koristimo, nazaost nije bilo stolova koliko mi je bilo potrbeno u ovom trenutku. Kazu da je potrebno naruciti ih ranije. Trebalo bi da se snadjeno sa time dok sve ne bude na svom mestu. Tamo sam zavrsila i taj dan.
Umesto nedelju dana svi su se vratili na posao nakon 3 slbodnih dana. Malo im je bil cudno u novoj okolini, ali im je bilo drago da smo se vraili nazad.
U toku sledecih deset dana ja sam imala nacrtani plan i gotovu maketu nase nove zgrade.
"Hej Andrea"- spsutio se Nolan na nas sprat kada su svi gledali maketu- "Sta se desava?"
"Andra nam predstavlja maketu nase nove zgrade"- odgovori mu Nik pokazujuci mu da dodje
"Ovo si crtala kada si imala 14?"
"Imala sam 13 i to je bila samo skica"- pogledam u njega- "Kako ti se cini, tebi kao coveku za kojeg glasi da je nemoguce zadovoljiti"
"Cini mi se savrseno. Dosao sam da ti donesem ovo"- preda mi fasciklu
Kada sam prolistala po njoj videla sam nekoliko savrsenih mesta. Ali mi je jedno privuklo najvise paznje. Bilo je savrseno kao sto sam htela, veliki plac na lepom mestu. Najbolji deo je bio sto nije bio daleko ni od ove zgrade niti od zgrade koju Nolan sada gradi, zgradi koja ce biti nas dom.
"Ovo"- pokazem mu na sta se on nasmeje
"A ja mislio da cu morati da te ubedjujem da izaberes ovo mesto"
"Nikako. Svidja mi se blizina ostalih mesta, kao i pozicija placa. Samo zamisli kako ce se ova zgrada uklopiti sa zgrada koje se nalaze okolo"- nasmejem se i kao malo dete krenem da tapsem
"Ukoplice se savrseno. Kada ces poceti sa gradnjom?"
"Danas idem da razgovaram sa Ronom da on i njegova firma rade na zgradi. Ako je u redu sa time, cim dobijem dogovor idem da razgovaram sa vlasnikom placa. A onda krecemo i sa gradnjom"
Tako je i bilo. Ron je bio i vise nego u redu da radi na mom projektu. Plac sam kupila bez problema, covek koji ga je prodavao bio je vise nego prijatan pa stavno nije bilo problema. Do tada se vise nego znalo sta se desilo pa je na jedan nacin to bila i glavna tema nekoliko dana. Radovi su trebali da pocnu dva dana posle Nolanovog rodjendana.
"Spremna?"- stigla mi je poruka od Nolana
"Silazim"- odgovorim jer je znacilo da je Nolan dosao dole
Ispred zgrade i jeste bio on, izasao je iz auta i samo stajao navaljen na njega uz siroki osmeh.
"Izgledas savrseno"- kaze gledajuci me u oci
"Da bih ti bila ravna nista manje od toga nije u redu"
Nameje se pa se pomeri od auta i krene ka meni.Obgrli me oko struka i poljubi.
"Idemo?"
"Da"- odgovorim
Otvorio mi je vrata kao i obicno a onda presao nadrugu stranu, usao u auto i krenuo da vozi ka mestu gde on odrzava svoj rodjendan. Njegov rodjendan bio je mnogo vecih razmera od mojeg pa cak i Ronovog. Dosli smo prvi, ali je u predvorju ogromne sale stajalo ogledalo. Zastanem malo i pogledam u haljinu koja mi grli telo.
"Crna je bila pravi izbor"- kazem sada sebi ali Nolanu to ne propusti
"Zasto?"
"Ne vidi se kilaza koju sam dobila"- spustim ruku na bokove
"Zezas me?"
"Ne. Od kada sam te upoznala nisam videla teretanu. Promeni si mi tok zivota"- pogledam u njegov odraz u ogledalu
Odmahne glavom i stane iza mene, a onda stavi ruke preko mojih. Pa krene da ih lagano pomera ka mom stomaku.
"Andrea"- prosaputa u moje uvo- "Tvoje telo je savrseno. Ne hvali ti nista"
"U pravu se ne hvali mi nista, imam viska"- kazem gledajuci svoje telo
"Boze sta cu da radim sa tobom. Prekini da lupas gluposti. Meni se tvoje telo svidja bilo kakvo, volim i tvoj beleg. Jer on oznacava da ces i nakon smrti biti moja"- poljubi me u vrat ostavljajuci usne duze
"Gosti ce poceti da pristizu"- posetim da
"Znam, ali je meni mnogo bolje sa tobom"- podigne glavu i pogleda moj odraz u ogledaju- "Ja sam tebi svoj poklon dao odmah, zelim da i ja sada dobijem svoj"
Okrenem se ka njemu i podignem kesu.
"Ovo je moj poklon tebi"- nasmejem se ponosno
Uzme kesu kao malo dete i otvori je odmah. Unutra je bilo dva poklona, oba umotana u posebne omote.
"Prvo ovaj"- pokazem na veci poklon
Klimne glavom i uzme veci poklon, dok meni vrati kesu da je pridrzim. Otvori ga a onda pogleda u mene.
"Odakle ti ovo?"
"Imam i ja nekih svojih tajni"- namingme mu
"Andre gde si pobogu nasla ovaj noz? Znas li da sam ga trazio svuda i bio spreman da dan nenormalnu kolicinu novca za njega?"
"Znam, ali nije bio skup moram da ti priznam. Nisam ocekivala da cu ga naci. Kada sam bila da sklopim uvogo za plac videla sam radnju sa starim stvarima. Usla sam iz radozvnalosti ali sam videla ovaj noz. Nisam mogla da verujem da je pravi, ali jeste. Znas kada si mi ga jednom dao slucajno mi je pao iz ruke i dobio ovo"- pokazem na ogrebotinu
To je noz koji je Nolan uvek nosio sa sobom, nikada ga nije ostavljao negde, niti ga davao nekome. Naravno pricam o prdhodnom zivotu. Tada je moj glavni posao bio da znam da koristim nozeve. Nolan mi je dao da bih izdeljala jedan deo drveta, ali mi je tada pao i ogrebao.
"Secam se, ovo je original. Vidi ovaj kristal, to je kristal koji je moj deda izvadio iz svoje krune"- pokaze mi na kristal
"Lepo je znati da sam pogodila poklon"
"Najbolji je. Obozavam te Andrea obozavam"- poljubi me u celo- "Sta je drugi poklon?"
"Ovo je bio orginalni poklon na pocetku, sada me je srmaota"- kazem gledajuci u kesu
Preda mi noz i uzme kesu. A onda skine omot pa krene da se smeje na sav glas. Pakovanje kondoma.
ESTÁS LEYENDO
Muzej sudbine
Romance"Prepoznao bih te u potpunom mraku i da si ti nema, a ja gluv. Prepoznao bih te i u totalno drugom životu u različitim telima, različitim vremenima... I voleo bih te u svemu tome, sve dok poslednja zvezda na nebu ne izgori u zaborav." Reci su coveka...
