Moji roditelji su se voleli, ali nikada nisam videla da tako pricaju jedno o drugome.
"Samo sam"- krenem ali ne znam kako da zavrsim
"Ne verujem u sudjene parove, tako da ti meni ne znacis nista vise nego bilo koja drugarica devojke mog druga"- rekao je i okrenuo se nastavljajuci dalje
Dok sam ja svoj pogled vratila na prazan zid gde je nekada stajala slika kralja. On nije kralj, kralj je moj sudjeni par. Priznajem, verovala sam da je kralj savrsen i bez mana, da je kralj taj koji ce me gledati kao malo vode na dlanu. Ali taj kralj je mrtav, on ne postoji odavno. A ova osoba koju sam danas upoznala nije on, ovo je neko ko vec voli drugu devojku.
"Gde je nestao Nolan?"- pita me Beatrice kada se pojavi
"Mislim da je dobio poziv pa je otisao da se javi"
"Andrea"- odjednom se pojavi Karl neocekivano se pozdravljajuci samnom
"Karl"- uzvratim osmeh
Poslednjeg puta kada smo se videli streljali smo jedno durog pogledima, dok smo sada priajtelji. Cudnog li coveka.
"Drago mi je da te napokon vidim. Dugo te nije bilo"
"Bila sam malo zauzeta nazalost"
"Nolan, da li si upoznao Andreu?"- opet je dosao iza mene, samo sto ga ovaj put nisam primetila
"Da, upoznali smo se malo pre"
"Jako lepa devojka, zar ne?"
"Slazem se"- odgovori uz neki cudan osmeh
"Andera, kako je lepo da se ponovo srecemo"- cujem glas iza sebe pa se okrenem i vidim Eliota
"Eliot, u pravu si drago mi je da smo se sreli"- smehnem se siroko pa se pozdravimo
"A ovo je?"- pogleda me Beatrice sa podignutim obrvama
"Ovo je Eliot, moj prijatelj"
Njegova ruka se tako prirodno spustila na moj struk da me je iznenadilo, ali ne, nije mi smetalo. Bila sam u redu sa time, i to mi jeste bilo cudno.
"Sreli smo se na rodjendanu njenog oca. Nisam ocekivao da cu je videti jos lepsu nego tog dana"- nasmeje se siroko pricajuci sa ostalima
"Andra jeste lepa devojka"- slozi se Ron- "Ali moram da kazem da veceras pobedu odnosi Beatrice"- kaze ljubeci je u slepoocnicu
"Slazem se sa tobom"- slegnem ramenima- "Beatrice ime te gene, tako da uvek izgleda da je provela ceo dan odmarajuci. A verujte mi odlicno znam kako njeni dani prolaze, nikada ne staje sa radom"- kazem istinu
Beatrice je jako lepa devojka, devojka koja uvek izgleda kao da se celog dana izlezavala, ili taj dan provela u salonu lepote. Ali ona retko kada ima vreme za tako nesto, jer su njeni dani okuprani radom. Jos od srednje skole dane je provodila marljivo uceci, pa se odmah posle fakulteta i zaposlila, dok je svoju privatnu i jako uspesnu kliniku otvorila pre godinu dana. I vec ima veliki broj poznatih klijenata. Sobzirom da pored toga sto je hirurg, ona je i plasticni hirurg.
"Andrea, kao da ti ne radis naporno"
"To nikada nisam rekla, ja radim naporno. Ali ne mogu da se takmicim sa tobom, ti si jako vredna osoba"
"Kakvo je to hvaljenje ovde?"- pojavi se Samanta gledjauci nas radoznalo
"Pricam im o tome kako je Beatrice jako vredna osoba"
"Slazem se. Jos od srednje skole ona je uvek najvise radila od svih nas"
"Jos jednu tajnu moram davam otkrijem. Samanta je podjednako vredna, ona je napisala mnogo vise knjiga nego sto je izdala"- prosaputam
ВЫ ЧИТАЕТЕ
Muzej sudbine
Любовные романы"Prepoznao bih te u potpunom mraku i da si ti nema, a ja gluv. Prepoznao bih te i u totalno drugom životu u različitim telima, različitim vremenima... I voleo bih te u svemu tome, sve dok poslednja zvezda na nebu ne izgori u zaborav." Reci su coveka...
