Crvenim se kao devojcica od 12 godina. Kada sam zavrsila krenula sam da pustim kosu ali je on ustao i stao iza mene. Uzeo je cerku iz moje ruke i krenuo da mi ceslja kosu, a onda je uzeo i gumicu i podigao mi kosu i pundju, koja nije bila stegnuta i ugladjena. Pustio je i dva pramena da padaju niz moje lice. A onda je stavio glavu na moje rame.
"Ovo je jedino sto znam da uradim, ali izgleda savrseno na tebi pa je u redu. Izgledas odlicno"- kaze a onda me poljubi u rame
Uzmem parfem i pravim po celom vratu pa se okrenem ka njemu.
"Moj je ostao u autu"
"Obozavam tvoj miris"- izleti pre nego i razmislim na sta se on nasmeje kada shvati sta sam rekla
"Idemo?"- pita
"Da"
Pokupi obe nase kese, otvori mi vrata a onda krene zamnom. Sada su svi vec bili u dnevnoj, dok su se neki spremali i da odu. Ali opet nije bilo dece.
"Nismo valjda zakasnili?"- pitam neodrejeno nikoga
"Ne, nego ste se prvi spremili"- odgovori mi ocuh- "Izgledas jako lepo"
"Hvala"- nasmejem se siroko
"Idem da ostavim ovo do auta"- pokaze mi na kese Nolan
"Evo ti i ovo, ostavi je na prednjem sedistu"- predam mu svoju torbicu
Klimne glavom a onda nestane iza ulazih vrata.
"Andra kako to da si zavrsila sa Nolanom?"
"Beatrice je sudjeni par njegovog najboljeg prijatelja. Samanta se upoznala sa njime na jednoj od vecera sa koje sam ja otisla ranije. Onda je Samanta ima promociju svoje knjige pa smo se upoznali. Ispostavilo se da je Nolan kojeg nikako da upoznam moj sudjeni par"- odgovim
"Trebala si da nam kazes omdah"- ubaci se maceha
"Trebalo mi je malo vremena da se sredim. Znas i sama da nikada nisam bas verovala u sudjene parove, a onda se iznenada ispostavi da pronadjem Nolana. Bio je to veliki sok"
"Bitno je da si sada nasla svog sudjenog para"- potvri
"Da"- nasmejem se siroko
"Vidi ti taj osmeh"- prokomentarise maceha i sama uz osmeh
"Ogovarate me?"- pita Nolan
"Malo"- vratim nazad
Odmahne glavom i sedne pored mene.
"Gde je zurka?"- pita
"U jednom prostoru za proslave ovde"- odgovori
Preda mi njegov telefon sa ukljcenom lokacijom. Pronadjem mesto i vratim mu telefon.
"Dobro. Idemo sa ostalima?"
"Da"- odgovorim na sta dobijem potvrdno klimanje glavom
"Nolane kako je tebi? Cuo sam da nova zgrada napreduje bas onako kako treba"- tek sada se ubaci otac
"Da, trebala bi da bude gotova cak i pre roka"- odgovori
"To je savrseno. Nego nisam cuo ko je arhitekta i firma koja se bavi gradnjom"- nastavi sada ujak zainteresovanu jer i on ima svoje mesto u tom svetu
"Firma koja gradi je firma Ron Baste, moj jako bliski prijatelj. Sto se tice arhitekti bilo je vise njih koji su izasli sa planom za dizajn, no samo jedan je bio pobednik. Andrea je arhitekta koji je radio na zgradi"- pokaze na mene
"Ozbiljno. Andrea zasto to nikada nisi spomenula? Uvek cujemo od drugih ljudi za tvoje velike radove"- pogleda u mene ujak
"Ne znam, svi vi uvek imate zanimljive teme i velike uspehe. Obozavam da vas slusam pa u potpunosti zabroavim na svoje radove"- odgovorim uz osmeh
YOU ARE READING
Muzej sudbine
Romance"Prepoznao bih te u potpunom mraku i da si ti nema, a ja gluv. Prepoznao bih te i u totalno drugom životu u različitim telima, različitim vremenima... I voleo bih te u svemu tome, sve dok poslednja zvezda na nebu ne izgori u zaborav." Reci su coveka...
