Andrea POV
Slusala sam njegovu pricu i jedva se suzdrzala od toga da ne krenem da placem, pogotovo jer mi se previse toga vratilo sa njegovim recima. Ne celo secanje, ali veci deo. Njegova glava se i dalje nalazila na mojoj ruci.
"Izvinite ali sada cu biti malo sebicna, mozete li da nas ostavite malo same?"- pitam gledajuci ostale- "Mora da ste i vi umorni, u redu sam sada vratite se kuci. Videcemo se narednih dana"
"Da li si sigurna?"- pita me Samatan ali je Ethan povede ka vratima
Kada su svi izasli i ja napokon ostala sama sa Nolanom suze su mi krenule niz lice.
"Nolan"
"Cula si sve?"
"Jesam, izvini sto sam zavrsila na taj nacin. Nakon sto su me uzeli od tebe"- krenem ali me on prekine kada pogleda u mene
"To je bilo u predhodnom zivotu. Zivotu kojeg ne bi trebali da se secamo. Zaboravimo to, nista se nije desilo"
"Ali ja sam bila sa"- krenem
Ustane i legne pored mene na krevet tako da nam glave budu u ravan.
"To nije bitno, niti ce ikada biti. Zaboravi na to. Srecan sam da si sada samnom"- kaze i poljubi me u celo
"Nolan"- pozovem ga nesigurno
"Da?"
"Smem li da te poljubim?"- pitala sam ocajno
"Naravno"- rekao je meno i spsutio usne na moje
Nakon toga sam ga povukla sto vise uz sebe, tako da ubacim glavu unjegovu kosu da mogu da ubijam njegov miris.
"Nik je isto bio u tom vremenu"- krenem da govorim nakon duzeg vremena
Zbog toga nas provemni, tako da sada ja lezim na njegovim grudima a on mrsi moju kosu kao nekada.
"Ko je bio Nik?"- pita tiho, kao sto sam rekla i ja
"Nik je kuvao u naso kuci, jedini koji je bio covek prema nama. Ali opet nije sme da nam sprema vise od onoga sto su mu dozvolili. Jedne godine su doveli Linu kao novu devojku. Znas postojali su leveli, prvi i drugi. Prvi level je bio sa devojka moje su imale vise hranu i mnogo ogatije musterije, na pocetku sam bila tamo zbog svog izgleda i kose. A onda sam ja svoju kosu posekla jer nisam mogla da podnesem da bilo ko drugi dodiruje moju kosu osim tebe, odsekla sam svoju kosu i tada pala na drugi nivo. Lina je dovedena i na prvi nivo se popela jer su shvatili da je Nik njen sudjeni par. Zbog pada su isli do toga da su nji prodavali kao atrakicju, Nika su prisiljavali da sa vremena na vreme, a onda sve cesce i cesce gleda Linu dok je bila sa musterijama, to je donosilo mnogo vise para. Jer su ljudi bili spremni da placaju da imaju devojku ispred njenog sudjenog para. Lina bi bila kaznjavana ako bi Nik skrenuo pogled. Nismo mogu da izdrze nakon nekog vremena pa su se ubili, jer im je pored svega toga bilo zapranjeno da se dodirnu a ne nesto drugo"- govorim dok zelim na njegovim grudima bez zelje da se ikada pomerim
"Bilo je tesko zar ne?"
"Jeste"- prosaputam nazad
Na to me on samo stegne u jaci zagljaj.
"Odmori malo. Vise necemo picati o ovome, od danas cemo oboje izveti novi zivot u redu?"
"Ne gadim ti se?"
"Nikada nisi, niti ces. Ti si meni sve, ne znas koliko sam srecan sto mogu da te imam ponovo. Obecaj mi da ces zaboraviti na sve to i da cemo sada ziveti ovaj zivot"
"Obecavam"- odgovorim nakon duzeg vremena, za vreme kojeg me je on strpljivo cekao i nije mi govorio kako moram da mu obecam odmah
"Dobro a sada spavaj, odmori"
"Bices tu kada se probudim?"
"Naravno ne idem nigde. Sutra cemo pricati o tome sto te je iznerviralo"
U njegovom narucju je bilo neverovatno lepo spavati. Tako da sam se probudila srecnija nego ikada do sada. Cak i u predhodnom zivotu, to jeste delu zivota koji se secam, nisam imala ovako srecno jutro.
Otvorila sam oci i samo gledala u njegovo lice, upijala te njegove crte lice i smejala se kao idiot.
"Sta je toliko smesno od samog jutra?"- pita otvarajuci oci
"Ti"- odgovorim pre nego razmislim pa on napravo cudan izraz lica sto me jako nasmeje
"Ne na taj nacin. Smejem se jer uzivam u tvom licu"- kazem kada napokon prekinem da se smejem
Kada se smejem imam obicaj da zatvorim oci, tako da kada sam sada otvorila oci videla sam da i njegovim lice igra osmeh.
"Cemu se ti smejes?"
"Samo sam srecan sto mogu da te vidim kako se smejes napokon. Koliko sam samo mastao o ovom danu"- nasmeje se jos sire i povuce me tako da stavi glavu na moj stomak, sobzirom da sam ja sedela
"Sta se desilo sinoc? Beatrice je rekla da postoji mogucnost da je to sto si bez sudjenog para 10 godina, rekla je da naucnici kazu da druga sudjena osoba moze da prezivi samo 10 godina bez svog sudjenog para nakon sto on umre. Ja sam morao da zivim bez tebe 22 godine. Najgori deo je bio sto sam se rodio sa punim secanjem na tebe. Tvoj miris, tvoj osmeh, pogotovo tvoja kosa. Sve to me je pratilo u stopu, jos kao dete sam video samo tebe, mrzeo sam to, a opet sam jedva cekao samo da vidim tebe"
"Sta je onda sa Abigali?"
"Abigali je samo glumica. Rekao sam ti da ne zelim da ikada budem sa tobom samo jer sam bio zabrinut da ti nece biti dobro bez mene. Da ces prosto nestati ako ti ponovo budem oko tebe. To je bio moj jedini strah da cu do kraja zivota da te gledam, ali jedino iz daljine"
"Rekli smo da cemo da zaboravimo to. Od sada nas predhodni zivot nije postojao"- kazem spustajuci usne na njegovu kosu
"Neces da pricas sta je bilo sinoc?"
"Samo su me moji roditelji uzrujali"- odgovorim
Okrene se da bi me gledao u lice, nije rekao nista vec ponovo samo cekao da krenem da pricam.
"Prvo me je rastuzilo sto su me ocuh i maceha zagrlili jace i vise mi se radovali nego roditelji. Malo sam bila tuzna sto nisu obracali paznju kada sam govorila ili sekla torutu. Otisli su spre svih, to sto su prosto nestali, otisli su pre svih i nisu se pozdravili samnom. A onda su me pokloni dotukli, cak sam i od nekih saradnika dobila poklone, maceha mi je kupila haljinu o kojoj samo spomenula da zelim, a onda mi je ocuh kupio medvedica iz kolekcije gde mi je poslednji kupio kada mi je bilo 14. A maja i otac mi samo daju koverte sa novce, a oboje znamo da mi to nikako nije potrebno"- kazem ravno iako mi je tesko, ne zelim da ga brinem, ne sada kada je sve toliko bolje
"Andrea, slusaj ne moras ispred mene da glumis u redu? Moram da spomenem predhodni zivot, izvini, ali u njemu sam napravio dosta greski. Tada je svet bio drugacije, tako da je muskarac bio bice koje je imalo svu moc, danas je drugacije i ne znas kako mi je drago zbog toga. Sada sam slobodan da budem sa tobom bez da mislim o bilo cemu. Ne moram da imam zenu a tebe vidjam tajno, mogu da te slobodno povucem u svoje narucje i poljubim na sred grada. Slobodan sam da u sred dana dodjem samo zato sto zelim da te vidim, ili udjem u radnju i kupim poklon za tebe bez da brinem da li ce to biti cudno"- nasmeje se siroko- "Ali volim i deo gde ti kao zena mozes da uradis sve isto, mozes da dodjes do mene povuces me i poljubis pred svima, kazes bez da se ustrucavas da sam ja tvoj sudjeni par, i budes ponosna time. A ono sto najvise volim jeste sto mozes bez problema da mi kazes svoje probleme i ja mogu da te utesim. Volim sto ne moras da se ustrucavas i kazes mi sve probleme koje imas. Zato nemoj da glumis ispred mene, pricaj samnom sta god ti treba, kazi mi svoje probleme iskreno i ja cu pomoci da ih resis"
Klimnem glavom a onda spustim glavu na njegovu.
"Zelim da me roditelji vole kao i ostalu decu"- prosaputam
"I to cemo da sredimo na neki nacin, ne brini se. Hajde vodim te na pravi dorucak, jer ne verujem da ce ovde biti ukusan"
Ustane iz kreveta i ispruzi ruku ka meni. Ustanem i krenemo napolje. Doktorka je rekla da je sve u redu i da ne moram da brine, to je bio samo umor tako da sada mogu slobodno da idem.
STAI LEGGENDO
Muzej sudbine
Storie d'amore"Prepoznao bih te u potpunom mraku i da si ti nema, a ja gluv. Prepoznao bih te i u totalno drugom životu u različitim telima, različitim vremenima... I voleo bih te u svemu tome, sve dok poslednja zvezda na nebu ne izgori u zaborav." Reci su coveka...
