Klimne glavom i preda mi telefon. Uzmem i pozovem Nika koji se odmah javi.
"Hej bila sam do kola, dok je telefon bio kod Nolana"
"U redu je. Moram da te pitam gde si ostavila papire za projekte studenata, moram da im podelim danas papire o tome kako napreduju. Moraju da predaju papire na fakultet"
"Razumem, u mojoj kancelariji u drugoj fioci na levoj strani. Da li ti je potrebno jos nesto?"
"Ne u redu sam. Ja cu otici do fakuletea, nego danas neces biti tu ceo dan"- krene
"Naravno da mozes da iskoristis dan sa Linom, nije problem ako uzme slobodan dan njen rad napredjuje odlicno"
"Najbolja si"- kaze i prekine
"Nesto se desilo?"- pogleda me Nolan kada mu predam telefon
"Ne, samo studenti moraju da predaju izvestaj o svom napredovanju, dok Nik zeli jedan dan sa Linom"
"Koliko si studenata uzela?"
"Pet"
"Vidi ti nju"- nasmeje se siroko- "Ja u mojoj firmi imam samo 3"
"Ti imas radnike. Meni su novi radnici uvek potrebni, ali volim da imam jak tim. Tako da drzim samo svoje najbolje radnike. Dunn, Lena i Lina su prosto savreni. Mada ne mogu da kazem ni da su ostalo dvoje losi, ja bih najradije da svo petoro ostanu kod mene"
"Shvatam. Nisam ocekivao da ces sa sobom povesti Dunna kada si dosla kod mene"
"Dunn je trebao da bude taj koji ce raditi tvoj rad. Ali kada sam videla da si to ti u pitanju predomislila sam se i resila da ja budem ta koja ce raditi taj rad"
"Shvatam, ne znam zasto ali sam srecan zbog toga"- nasmeje se i povuce me jos vise i poljubi me u celo
"Andrea kada si stigla? Zasto mi se nisi javila? Dunn mi je rekao sto dolazis, ali mi nije rekao da si stilga"
"Ima sat vremena kako smo stigli zapravo. Ali smo bili do plaze da prosetamo dok ne dodju ostali"
"Shvatam, spremila sam ti sobu"- doda
"Nisam sigurna da mozemo da ostanemo"- pogledam u Nolana
"Ne znam. Ako zelis mozemo da ostanemo, meni nije problem da vozim posle zurke. Mogu da ostanem i vozim te sutra"- odgovori
"Andrea?"- pogleda me maceha ubitno
"Da. Mama znas Nolana, on je moj sudjeni par zapravo"
"Joj dete moje, kako mi nisi do sada rekla o tome. A pomislela sam na to kada sam vas videla na tvom rodjendanu. Bili ste mi bas lepi zajedno. Slobodni ste da ostanete oboje"- nasmeje se
"Nisam nikome rekla. Imali smo malih problema, pa smo hteli da sredimo to prvo. Nadam se da nije problem sto je on ovde"
"Nikako" - odgovori odmah
"Sto se tice ostajanja moracu da razmislim"- dodam
"Andrea ako je to zbog tvog oca i njegovih reci razumem te. Ali znaj da si slobodna da uvek ostanes ovde"
"Hvala ti"
"Onda vas ostavljam da uzvate. Nego jelo nece biti jos nekih 3 sati, a vi mora da ste gladi. Da li zelis da vam spremim nesto?"
"Ne moras da se mucis, spremicu ja nesto u kuhinju ako je slobodna"
"Naravno. Andrea ova kuca ce uvek biti i tvoja"- kaze pre nego ode
"Gladan?"- okrene se ka njemu
"Ako ti spremas jesam"
Odmahnem glavom i krenem napred. Ali onda ugledam ocuha pa se okrenem ka Nolanu.
ESTÁS LEYENDO
Muzej sudbine
Romance"Prepoznao bih te u potpunom mraku i da si ti nema, a ja gluv. Prepoznao bih te i u totalno drugom životu u različitim telima, različitim vremenima... I voleo bih te u svemu tome, sve dok poslednja zvezda na nebu ne izgori u zaborav." Reci su coveka...
