18 DEO

199 13 0
                                    

Proslo je pola godine od tog dana, i jos cela godina od kako smo se upoznali. Dolazio je sve stalnije i stalnije i provodio samnom dosta vremena. Pomagao mi je kada je bilo potrebno i odmarali bi kada nije bilo posla.

"Dodji"- pokaze mi da sednem pored njega i navalim glavu na njegove noge

Sada mi je bilo manje nezgodno kada bi se nesto ovako desavalo, jer Nolan je bio jako slobodan sa tim, pa sam vremenom postala i ja.

Ubacio je svoje ruke u moju kosu i krenuo da mi masira teme kao i uvek. Okrenula sam se ka njegovom stomaku i povukla se malo blize njemu.

"Da li si dobro?"

"Mhm, samo mi ovako bas pristaje"- odgovorim upijajuci njegov miris

Uvek je miriso na sveze, volim njegov miris.

"Andrea izvini zbog ovoga, ali sledece nedelje necu biti u mogucnosti da dodjem"

"U redu je, sve dok se vratis"- prosaputala sam nazad

"Naravno, uvek cu se vracati tebi. Sve dok te jednog dana ne povedem sa sobom"

Na ovo nisam znala sta da kazem, ali jesam znala nesto covoek kakav je Nolan nikada nece mogi da uzme mene za zenu, pa bilo ja njegov sudjeni par. Znam da je on vise od trgovca, jer trgovci nemaju toliko slobodnog vremena, ali ne znam sta je tacno.

Uspavala sam se tako, pa je on morao da me probuditi kada je trebao da ide nazad.

"Videcemo se seldece nedelje"- rekao je i iznenada spustio usne na moje

A onda se okrenuo i otisao srecan, dok sam ja ostala zbunjena.

Nisam docekala sledecu nedelju da bih ga videla, jer sam samo dva dana kasnije dok sam cuvala stoku na polju do mene su dosla nekoliko muskarca koje nisam znala. Tog dana na polju nisam bila sama, vec je samnom bilo jos devojaka, i nijedna od nas se tog dana nije vratila kuci.

Bile smo vezane i odvedene kocijom u drugo kraljevstvo. Neke devojke, koje su imale svoje sudjene parove, nadale su se tome da ce doci po njih i naci ih preko sveta, ali do toga nije doslo. Nasle smo se u jednoj sobi sve, gde su dosle neke zene koje su nas pregledale, nakon cega smo bile prebacene u drugu sobu gde je bilo jos devojaka. Dosta njih su bile nezdravo mrsave i blede u licu, dok su neke bile cak i bolesne.

"Ova jedna ide na visi nivo, ona je sudjena kralju"- pojavio se jedan od coveka koji nas je kidnapovao sa zenama koje su nas proverovale i pokazao na mene.

"Sudjena kralju?"- upitala ga je zena zabaljeno gledajuci u mene- "Da li je to istina devojko?"- pitala me je dolazeic do mene da mi bolje osmotri lice

"Nisam upoznala svog sudjenog para"- odgovorila sam

Nisam htela da on ima ikakavih problema zbog mene, pogotovo nisam htela da se procuje da je sudjena osoba kralja zavrsila na ovaj nacin.

"Sta je isitna onda?"- okrenula se ka coveku koji nas je doveo ovde

"Rekli su mi poverljivo da je ona sudjena kralju"- kaze gledajuci cak u mene cas i nju

"Ima lepo lice, i njena kosa je dovoljno privlacna tako da cemo je ostaviti sa devojkama na visem spratu"- rekla je i povukal me da krenem za njom

Nasla sam se na sledecem spratu sa devojkama koje su bile neverovatno lepe i vise sredje nego devojke dole. Ali one nisu bile nikako bolje tretirane. Na tom spratu sam imala malo bolju hranu, ali time i mnogo vise posla. Samo sto ovaj posao nije bio onakav kakav sam radila na polju, novi posao je bila prostitucija.

Na drugom spratu bih verovatno ostala do svoje smrti, jer su muskarci bili spremni da plate za moj izgled, ono sto je donosilo najveci platu bila je moja kosa. Ali mi je svakog dana bilo gore i gore kada god bi neki muskarac dodirnuo moju kosu. Mrzela sam taj osecaj, jer je Nolan bio jedini koji je to mogao.

Ispostavilo se da on jeste bio kralj kraljevstva u kojem sam se rodila. Nije mi trebalo dugo da naucim jezim ovih ljudi ali mi iskreno nije ni bio potreban, moj posao nije bio da govorim vec da radim.

Uskoro nisam mogla da izdrzim da neko drugi prolazi mojom kosom tako da sam je otsekla, a to me je kostalo previse. Prbo sam bila prebijena na mrtvo ime jer sam unistila ono sto je ovoj ustanovi donosilo najvise novca, a onda bila poslata i na nizi level gde nikome nije bila zanimljiva celava decojka, ali jeste niska cena, tako da sam ponovo imala dosta musterija. Svake veceri sam gledal u zvezde nadajuci se da ce Nolan, jedan kralj, doci po mene, jednu prostitutku nizeg ranga.

Tako je prosla cela godina, a onda se zgrada premestila, tacnije ljudi koji su ziveli i radili ovde. Rat je poceo po ceoj zemlji, dok je covek koji je posedovao nas imao velike veze. Svoje najbolje devojke je cuvao za kralja ove zemlje koji je takodje dolazio da se zadovolji ovde, jer je jako kasno uspoznao svoju sudjenu osobu. Tako da je uspeo da izbegne u sledecu drazvu. Tacnije, bezali smo dugo. Sa jedne na drugu cim bi krenuo rat, do te mere da nisam mogla da shvatim kako jedan covek koji drzi kucu sa prostitutkama moze to da radi. A to je trajalo cele 9 godine, tako da sam kao prostitutka provela 10 godina svog zivtoa. Vremenom sam pocela da gubim musterije i vise im nisam bila potrebna. Bilo mi je 33 godina, dok su nove dvojke dosle, mladje i svezije od mene koja je vratila svoju dugu kosu ali izgubila svoju lepotu, lepotu lica ali i lepotu tela. Bila sam samo jos jedna devojka, cak i niza od ostalih jer sam predugo vremena bila prostitutka. Tako da kada je bila napadnuta sledeca drzava ja sam bila ostavljena sa strane, jer sam cula da je osoba koja je pokrenula rad zapravo bio Nolan, tako da sam nesvestno krenula u susret njemu, ali dobila posekotinu preko polovine stomaka i ledja. Kao kada ne poseces travku do kraja srpom. A onda sam ugledala zvezdu koju sam cekala 10 godina. Ispred mene je bio Noaln

"Andrea"- moje ime je iz njegovih usana izaslo kao nesto najlepse na svetu

"Dosao si"- dosao je po mene, moja zvezda je dosla po mene

Nasao se ispred mene, dok sam se ja smejala siroko jer sam ga napokon videla. On je pao na svoja kolena plaucicu, ali meni je to bilo dovoljno. Bilo mi je dovoljno da ga vidim poslednji put pre nego umrem. Najbolji deo ovog zivota bio je sto sam uzponala njega i uspela da umrem na njegovom rukama. Njegove ruke koje su i dalje bile tople i savrseno odgovarajuce za mene.

Nakon toga nije postojalo nista, osim tisine i odgovarajuce toplote koje se ubrzo izgubila i sve se prekinulo.

Muzej sudbineUnde poveștirile trăiesc. Descoperă acum