Nolan me pogleda upitno na sta je klimnem glavom. Znam da sada ostali nisu tu on bi se uhvatio za srce i krenuo da glumi.
"Stavno ste bili lep par. Mora da je sudbina pogresila sto vas dvoje niste zavrsili zajedno"- nasmeje se siroko- "Mada ti nikada nisi verovala u sudjene parove"- doda
"U prvu si nikada nisam verovala, ocekivala sam da ce tako i da ostane"- nasemejem se sada ja siroko - "Ali sudbina ima razne planove"
"Nego kako to da se vas dvoje poznejte?"- pogleda u mene a onda u Nolana
"Oh cuo sam da je Andrea ta koja je pravila plan zgrade koju Nolan sada podize"- kaze Jimmy gledajuci me upitno da li je pogodio
"Da. Ja sma radila sa Nolanom na tom planu"
"Andra da li ce veceras biti torte?"- pogleda me upitno
"Da"- odgovorim zbunjeno, zasto li pita ovo odjednom
"Shvatam. Zelis da pijes nesto onda?"- pita jer svi koji stole za stolom imaju nesto osim nas dvoje
"Nesto alkohonlo?"- kazem upitno
Klimne glavom i ode od stola.
"Znaci Andrea postala si Arhitekta"- pita me Leo
"Da. Zgrada koju podize tvoj otac radi jedan radnih iz iste firme"- odgovorim
"Oh znaci i ti si u tvoj firmi. Cuo sam da su svi jaki i odjednom su poceli da se probijaju prema prvom mestu"- klimne glavom
"Da"
Okrenem se da vidim gde je Nolan jer se zdrzao ali sam zavrsila tako sto sam udarila u njegove grudi, podignem glavu i nasmejem se nevino. On odnmahne glavom i poljubi me u celo a onda spusti case na sto.
"Dobro si?"
"Da" - odgovorim
"Ovo je za tebe"- izvade odnekun vizitku i preda mi je
"Sta je ovo?"- pogledam i vidim da je to vizit kartica coveka koji je drugi u svetu
"Odakle ti ovo?"
"Dobrio sam od njegovog sina. Dobio sam dve, rekao mi je da ce kasnije da razgovara sa tobom ako bude imao vremena, ali da mu je otac rekao da nam obavezeno dostavi kontakt. Hoce da saradjuje sa tvojoj firmom"
"Pa ovo je odlicno"- nastavim da gledam vizit kartu
"Naravno"
"Mozes li da je stavis kod sebe?"- pruzim karticu ka njemu
"Naravno. Nemoj da zaboravis da obavestis Nika"
"Danas ima slobodan dan, sa Linom je"
Klimne glavom razumno uzimajuci katricu koju stavi u svoj dzep. A onda izvadi telefon i preda mi ga.
"Izgleda da Nik ne moze bez tebe ni na odmoru"
Nasmejem se uzimajuci telefon, a onda se javim.
"Da?"
"Andrea"- vikne u slusalicu toliko da sam morala da sklonim slusalicu od svog uveta
"Hej, sta se desava? Gde gori?"- pitala sam samo jer je vikuo, ali nisam ocekivala da nesto ozbiljno gori
"Dve stvar gore. Prva je meil firme gde smo bili bar 100 zateva za saradnju. Dok je druga vatra prava, gori nam zgrada Abdrea, zgrada nam gori"- nastavi da vice u slusalicu
"Sta?"- viknem sada ja i krenem ka terasi- "Ako se zezas ubitu te kunem se"
"Nisam toliko poludeo jos. Zgrada pored se zapalila, a onda se prosirilo na nas, pisalo je u jednom meilu. Odmah sam dosao ovde i svaki prozor je crn, sve ujutra je izgorelo"
YOU ARE READING
Muzej sudbine
Romance"Prepoznao bih te u potpunom mraku i da si ti nema, a ja gluv. Prepoznao bih te i u totalno drugom životu u različitim telima, različitim vremenima... I voleo bih te u svemu tome, sve dok poslednja zvezda na nebu ne izgori u zaborav." Reci su coveka...
