Muzej sudbine

7 DEO

Kao po dogovori danas sam se vratila na faklutet.

"Dobar dan, kao sto sam ocebala danas dolazim sa odgovorim. Ovo su pet osoba koje bih htela da zaposlim, ali ako je neko od njih vec izabrao firmu, ili ne zeli da saradjuje sa nama, ovo su ostalo dvoje kojima cemo pruzirti priliku"- predam mu fascikle- "Ako se desi da nas odbije jos neko, i ne popunimo kapacitet mozete da predlozite ucenicima da podnesu zahtev za mesto u firmi"

"Mislim da niko nece odbiti ovakvu mogucnost. Dosta njih zapravo ostane bez maturskog rada na kraju godine. A vas firma je i vise nego dobar pocetak"

"Hvala vam. Takodje nakon zavrsetka na osnovu toga kako se pokazu, u mogucnosti sam da obezbedim ugovor od godinu do 5 godina. U zavisnosti kako se pokazu"

"Nakon ovog predloga ne verujem da ce neko da odbije. Vec danas cu im predati vas predlog, potrudicu se da dobijete odgovor u tokom nedelje"

"Hvala vam, to bi mi jako znacilo. Spremila sam vam podatke o firmi ovde"- predam mu 5 fascikla- "Za svakog od potencijalnih po jedan"

"Hvala vam. Lepo je saradjivati sa vama. Javicu vam vesti cim dobijem odgovore"

"Onda se cujemo"

Ustane i rukuje se samnom pa izadjem iz njegove kancelarije i vratim se u firmu. I pogodite sta, ima jos posla.

"Sta je rekao direktot?"- odmah me saceka Nik

"Rekao je da ce mi javiti u toku dana"

"Odlicno. Nego danas imamo malo vise slobodnog vremena, sta mislis da odemo do restorana na rucak?"

"Da"- odgovorim odmah sa velikom zeljom, jer sam prokleto gladna

"Da te ne poznajem, i znam kako obozavas da jedes rekao bih da si trudna, koliko si se obradovala tome sto idemo da jedemo"

"Da nosim 5 deteta, tako da oni trebaju da se nahrane ustaj"

Nasmeje se, a onda ustane salutirajuci pa krenemo ka restoranu. Kada smo se vratili dobila sma poziv od direkora skole koji mi je javio da su svi pristali da saradjuju, odmah danas jer im je danas predsatavio firmu i svi su odmah pristali. Tako da smo se dogovorili da im prenese da mogu slobodno da dodju na razgovor sutra, to je cetvrtak. Imacu vremena da razgovaram sa njima, a onda i da ih upoznam sa polom. Nakon cega cu moci da u ponedeljak odem slobodno na odmor. Ova nedelja nije mogla da bude bolja, i nista nije moglo da je pokvari.

Nista nije moglo da je pokvari je recenica koju nikada, ali bas nikada ne smete da kazete. Jer postoji nesto na ovom svetu sto se potrudi da to ispuni. Kada sam se uvece vratila kuci glava me je bolela previse, do te mere da sam morala da popijem duplu dozu tableta, a opet mi nije bilo dobro. Zamisljala sam sliku kralja, a onda mi se sve to mesalo sa likom od Nolan-a. Ste te slike koje su iskakale u mojoj glavi mi nimalo nisu pomagale, vec su cinile da samo pocnem da buncam. Znoj je krenuo da me obliva, dok mi je postajalo sve gore i gore. Nisam znala sta da radim sa sobom.

A onda sam cula kucanje na vratima, ne znam kako ali sam nekako stigla do njih i otvorila ih. Ne znam ko je bio ispred, ali znam da sam pala u necije narucje i vec sledeceg trenutka mi je bilo bolje. Obgrlila sam to telo i stegla se uz njega. Sve mi je odgovaralo, miris, toplota i mir tog tela. Ne znam ko je, ali mi je jako dobro. Ovo je ono sto mi je bilo potrebno, iako i dalje ne znam sta je to. Tacnije ne znam ko je to.

Taj neko me je podigao i prebacio na krevet, a onda pokusao da se odvoji od mene. No nisam imala nameru da ga pustim.

"U redu je, moram da skinem jaknu. Ne idem nigde dok ti ne bude bilo bolje"- razumela sam sta mi govori, iako nisam razumela ko mi to govori ili htela da prihvatim da se odvoji od mene