"U pravu si za tebe jesam spreman"
Ostali su nas samo gledali zbunjeno, jer nas razgovor je bio sve osim normalan.
"Firma je izgorela?"- pojavi se iza nas Lena
"Da"- odgovoroim
"Sta cesmo da radimo sefice?"
"Ne brini se, sredicu sve. Samo uzivaj sada u rodjendanu"- kazem uz osmeh
"Da li je sigurno dobro?"- pogleda u Nolana
"Nadam se"- odgovori joj nazad
Lena klimne glavom pa ode dalje, dok svi za stolom i dalje gledju u mene kao da nisam mormalna. Mozda i nisam, ali to sada nije bitno, bitno je to da postanem poznatija u svom poslu, a ovo ce mi pomoci.
Onda se rodjendan nastavio savrseno, zurka je bila predobra. Sve dok jedna od devojaka koja se tada pojavila nije krenula na Nolana.
"Hej u kojem pravcu ides?"- upitala ga je umiljato
"Vracam se nazad u pravcu Dunnove kuce"- odgovori
"Savresno, stvarno bi mi bilo lepo da mi pomognes da se vratim nazad, zivi nedaleko od Dunna"- nastavi umiljato, dok mene spopadne Jimmy
"Andrea ti se verovatno vacas kod Dunna, mogu da te prebacim ako nemas prevoz. Sigurno si dosla sa Dunnom, ali je njemu i Leni potrebna privatnost. A i nas dvoje mozemo da popricamo odavno nismo"
"U pravu si vecam se nazad kod Dunna"- odgovorim kao i Nolan
Ali tada vidim kako devojka koja je pitala Nolana za prevoz spusta ruku na njegovo rame, necemo tako.
Sklonim njenu ruku sa njegovog ramena, a onda osetim Nolanovu ruku na svom struku.
"Gde si posla?"- pogledam u devojku, a onda pokazem na Nolana koji je ozbiljan koliko i ja- "Ovo ovde sto vidis je moje vlasnistvo. Tako da na njegovom ramenu nema mesta za tvoju ruku"- kazem ozbiljno gledajuci u nju
"Mali isto vazi i za tebe"- okrene se Nolan ka Jimmy-ju
"Cekaj vas dvoje ste sudjeni par?"- pita gledajuci cas u njega cas u mene
"Dobro jutro"- odgovorim sarkasticno
"Naslla si sudjenog para?"- pogleda me Jimmy nekako tuzno
"Naravno da jesam. Sta toliko je cudo, ma cudo svetskih razmera da Andrea nadje sudjenog para"- prevrnem ocima
Mislim da ako mi kazu jos nesto pucicu i ovde reci sve i svasta. Jer nikako nisam u redu sa time sto mi je sve izgorelo u prokletom pozaru. Nolan se nadje iza mene i zagrli me oko struka.
"Hej, hej smiri se. Ne moras da krijes to sto si iznervirana. Zelis da se vratimo nazad kuci i vidimo stanje sa firmom?"
"Ne, jer se i dalje nadam da ce svi biti u redu kao i sto pricam. Projekat za koji je rok sutra je licno moj. Nije kao kod tebe vec su tazili da ja radim na projektu i daju nenormalnu cenu"- kazem kroz izdah kada se okrenem da gledam u njega- "Zelim da ostanem veceras kuci da bih ubedila sebe da je sve u redu i da ce sutra Nik da mi javi da je taj poziv bila greska"
"Dobro sada kada si svoja, slusaj mene. Ostacemo veceras kod tvojih, sutra cemo se vratiti posle dorucka nazad i srediti sve"
"Ma znam to, sredicu to bez problema. Imam vec plan, sredicu ugovor sa vlasnikom zgrade. Nakon toga cu kupiti plac na kojem cu sazidati svoju zgradu. Niko od zapoljsenih nema rok u kratkom vremenu tako da mogu da srede to. Stazisti su u redu pa tu nemam problema. Maketu mogu da napravim sutra i tokom noci"
"Znaci jedini problem su svi tvoji crtezi"
Odmahnem glavom.
"To je najmanji problem. Cim zavrsim srtanje projekta radim 2 kopije i origlinal odnosim kuci pa ga zakljucava u sef, makete preavim gledanjem na kopiju. Naucila sam to kada sam jednom propila sok i kafu u isto vreme na gotov projekat"
KAMU SEDANG MEMBACA
Muzej sudbine
Romansa"Prepoznao bih te u potpunom mraku i da si ti nema, a ja gluv. Prepoznao bih te i u totalno drugom životu u različitim telima, različitim vremenima... I voleo bih te u svemu tome, sve dok poslednja zvezda na nebu ne izgori u zaborav." Reci su coveka...
