"Ovo je bilo uspesno vece"- kaze kada izadjemo ispred restorana na kraju veceri
"U pravu si. Dosta njih cemo morati da dodamo na spisak"
"Vec sam to zavrsio. Poslao sam spisak, sutra ce biti gotove kao i sve ostale pozivnice"
"Najbolji si"- kazem zadivljeno
"Naravno da jesam, kazi mi nesto sto ne znam"- cak i odmahne rukom sto me nasmeje
"Nego ti ides tako kuci?"- pokaze na sako
"U pravu si, skoro sam i zaboravila. Idem da nadjem Nolana na trenutak i vratim mu sako"- kazem okrecuci se ali se sudarim sa nekim i umalo padnem
Na srecu to je bio Nolan koji se potrudio da me uhvati pre nego padnem.
"Oh tebe sam trazila"- kazem zbunjeno
"Nisam dovoljno placen da gledam tvoje ljubavne scene. Idem po auto"- kaze Nik odlazeci podignutih ruku
"Trazila si me?"
"Da. Zaboravila sam da ti vratim sako"- krenem da skinem sako nakon sto me pusti jer sam vratila ravnotezu
"U redu je. Mozes da mi ga vratis kada se vidimo sledeceg puta"
"U autu imam grejanje bicu u redu. Hvala ti za sako"- kazem predajuci mu ga
"Ides sa Nikom kuci?"- prebaci pogled na auto gde je Nik vec za mesto vozaca i parkiran ispred nas
"Da. On ce voziti do njegove kuce, a onda ja nastavljam kuci"
"Shvatam. Kada cemo se videti sledeci put?"
"Sta vec ti nedostajem?"- nasmejem se
"Mozda, i kada se vidimo?"
"Za deset dana"
"Ima nesto odredjeno?"
Priblizim se kao da mu govorim najvecu tajnu, a onda prosaputam u njegovo uvo.
"Da, moj rodjendan"
Kada se odvojim odmahne glavom i nasmeje se.
"Da li imas neku rodjendansku zelju?"
"Kupices mi ono sto zashtevam?"
"Naravno, na kraju ipak si mi sudjeni par"
"Zanimljivo, ali necu ti reci. Ostavljam da ti otkrijes sta zelim"- nasmejem se pre nego udjem u auto
"Vas dvoje ste mi previse bliski"- kaze Nik cim udjem u atuo
"Samo smo razgovarali"
"Da, da, a ja sam vilenjak. Nego steta sto vas dvoje niste sudjeni par, bili bi savrseni"
"Vozi molim te"
Nasmeje se i doda gas.
"Sigurna da ne zelis da te odvezem kuci i vratim se taksije?"- pita kada izadje iz auta i ja predjem na mesto vozaca
"Da. Mozes slobodno da spavas"
Klimne glavom i krene ka zgradi dok ja nastavim da vozim. U stan sam usla kao idiot, smejala sam se bez razloga, srecna skinula sminku, tusirala se uz osmeh i tako i legla. Zvanicno sam poludela.
Sledecih deset dana su takodje bili previse zauzeti za mene. Nik je isao samnom kao moja najbolja drugarica i komentarisao sve. Nicime nije bio zadovoljan, pod time mislim na haljinu i stikle za rodjendan, tako da sam na kraju morala da sijem haljinu. Ali smo opet ceo dan birali modle, jer je on hteo jedno ja drugo. Jedva samo na kraju dosli do nekoe sredine i slozili se oko jedne haljine, nakon cega je usledio sledci problem, boja. Boju smo birali najmanje sat vremena, tako da smo na kraju i tu nasli neku sredinu i odabrali da haljina bude crno-bela, gde je dominirala bela. A onda jos ceo jedan dan po gradu smo trazili stikle, na svu srecnu jesam uspela da nadjem one koje se ce slagati uz haljinu pa je i to bilo gotovo.
KAMU SEDANG MEMBACA
Muzej sudbine
Romansa"Prepoznao bih te u potpunom mraku i da si ti nema, a ja gluv. Prepoznao bih te i u totalno drugom životu u različitim telima, različitim vremenima... I voleo bih te u svemu tome, sve dok poslednja zvezda na nebu ne izgori u zaborav." Reci su coveka...
