Tada je on otvorio vrata i usa unutra uspaniceno, a onda me ugledao na pod i odmah dosao do mene. Ugasio je vodu i kleknuo da bude u ravan samnom.
"Sta se desilo?"- pitao je uspaniceno
"Ne znam, samo me nesto steze oko srca, dok me ovaj deo stomaka boli"- pokazem na deo gde mi je beleg
"Da li si se povredila negde?"- spusti ruku na moj stomak- "Nema nicega"
"Znam, ali je odjednom krenulo da me boli, nesto me pritisce oko srca, osecam se prljavo i jedva cekam da neko dodje. Ali ne znam koga cekam"- zalim se gledajuci ga u oci jer me previse privlace
"Razumem te, dodji odvescu te u krevet. Trebala bi da odmoris malo"
Podigne me u svoje ruke i izadje iz kupatila pa me spusti na krevet sobe.
"Tabelte?"
"Ne"- odmahnem glavom- "Sada cu ja da trazim nesto od tebe, budi u mom prisustvu danas"- progovorim
Jer kada me je uzeo u ruke sve je proslo, bol u grudima je nestala, rana je odmah zarasla, dok sam osetila kao da je on taj kojeg sam cekala. Zasto se ovo desava nama? Nijedan od parova nema ovakve probleme. Neki su odvojeni i po mesec dana pa prezive na video pozive, cak im nije ni nista.
"Moram da spremim rucak"- kazem ustajuci sa kreveta
"Spremicu ja, ti samo sedi vazi?"
"Sescu u kuhinju"
"Mozes sama?"
"Da"- odgovorim krecuci ka njemu
U kuhinji mi je samo pokazao da sedim i krenuo da sprema rucak.
"Zasto si dosao u moju sobu?"
"Video sam te kako ulazis, ali te dugo nije bilo. Mislio sam da ti nije dobro zbog mene"- odgovori ne gledajuci me
Klimnem glavom iako me ne vidi, pa samo namestim ruke tako da legnem glavom na sto i gledam u njega. Nakon nekog vremena tisine okrenuo se ka meni i odmahao glavom.
"Ako ti se spava mozes slobodno da odes u sobu i odspavas malo"
"Strah me je"- priznam- "Ne zelim da me ponovo nesto ubija od bola. Najgore je sto sam u redu kada si daleko od mene, ali ne i kada su ti negde blizu a ne mogu da te vidim"- kazem gledajuci u njega
"Sada bar razumes moj problem"- kaze iako tise dovoljno razumno
"Mozda bi bilo najbolje da se vise ne srecemo nakon ovog odmora"- kazem
Stane na trenutak, ali onda klimne glavom.
"U pravu si, hajde da se vise ne vidimo nakon ovog odmora. Kada ti jave da cu ja doci na okupljanje ti nemoj, kada meni kazu da ti dolazis ja necu doci"
"Dogovoreno. Sta jedemo?"- pitam ustajuci da bih videla sta se nalazi na tanjiru- "Nisi ti los, ako se ovo nekad smiri zaposlicu te da mi budes kuvar"
Odmahne glavom i krene da stavlja tanjire na sto.
"Sta ces da radis sa projektom ako ti budes ta koja ce ga osvojiti?"
"Nik ce se pobrinuti za to"- odgovorim
"Nik ti je decko?"
"Ne, Nik je moj sekretar. Upoznali smo se kada sam pocela firmu, on je moj prvi zaposljeni. Jako je od pomoci, pre dve nedelje kada sam zaposlila staziste pronasao je svoj sudjeni par"- odgovorim pomazuci mu da postavi sve na sto
"Imate neku vezu koja nije samo zaposljeni radnik"
"U pravu si. Nik je moj jako dobar prijatelj pre svega. Bio je tu mnogo vise puta nego moji roditelji"- slegnem ramenima
YOU ARE READING
Muzej sudbine
Romance"Prepoznao bih te u potpunom mraku i da si ti nema, a ja gluv. Prepoznao bih te i u totalno drugom životu u različitim telima, različitim vremenima... I voleo bih te u svemu tome, sve dok poslednja zvezda na nebu ne izgori u zaborav." Reci su coveka...
