Probudila me je Samanta koja je govorila kako bi trebala da jedem, jer nakon toga idemo na jahtu koja nam je rezervisana. Ovog puta smo jeli u tisini jer su vecina bili umorni od sinoc. A onda smo se spremili i otisli na jahtu.
"Nego Andrea ti si prva nestala sinoc. Da cujemo?"- podigne obrve provokativno Beatrice
"O itekako jeste, prisao joj je jedan lik sinoc"- nasmeje se i Nik- "Cudno je kako usopste ne mozes da mislis na nekoga ko nije tvoja sudjena osoba nakon sto je upoznas"- doda zamisljeno
Mozda je do toga.
"I koji je problem nakon sto upoznas sudjenu osobu? Sta se menja?"- pitam gledajuci sve koji su je upoznali
"Pa nije to bas tako znas. Nisi ti bas ovisan o toj osobi, tacnije u isto vreme i jesi i nisi. Neces bas umreti ako ne budes sa njom na nedelju dana, to je vise na mesec dana ali bez ikakvog kontakta, dok ako se vidite na pozivu ili se cujete jednom u tokom mesec dana sve je u redu. Mozes da gledas druge osobe ali ti nisu bas zanimljive, ali ti mislima prodje kako je nesto na tvojoj sudjenoj osobi mnogo bolje. Mozes da ljudis drugu osobu ali tada nemamo nikakva osecanja, prosto je kao kada jedes bezukusnu hranu, ali mozes cak i da spavas sa tom osobom"- slegne ramenima Samanta
"Znaci neces se onesvestiti ako ne vidis svoju sudjenu osobu sedam dana?"
"Ne, sve ce biti u redu. Samo ce ti nedostajati, ali u normalnim granicama"
"Nema ni deljenja prehlada. Kada se ne vidite dugo vreme i jedna osoba se razboli druga nece biti u istom stanju?"- pitam gledajuci sve redom
"Naravno da ne. Alan se sa vremena na vreme prehladi, dok je nikad nemam problem"- ubaci se i Adam
"Shvatam"- kazem zbunjeno
Zasto je onda drugacije sa nama? Zasto mi moramo da trpimo ovo? Zasto se osecam prvaljo kada dodirnem drugog muskarca na nacin na koji bih trebala svoju sudjenu osobu?
Pogledam u Nolana i on izgleda kao da je znao sve ovo i da ga ni malo ne cudi to sto se nama desava. Protiv svoje volje verujem da on zna nesto vise od mene, mnogo vise od mene.
Kada smo stali na otvoreno more skocili smo u vodu i krenuli da plivamo, opet je bilo lepo. Sve do trenutka kada sam videla kako se Nolan ljubi sa Abigali i njemu to ne predstavlja problem. Mogao je da je ljubi bez problema, cak i uz osmeh. Mora da sam uradila nesto u svom predhodnom zivotu pa mi bog ili visa sila ovako uzvraca.
Udaljim se sto dalje od njih i samo stanem da plutam na vodu, usi su mi bile u vodu da ne bih mogla da ih cujem, htela sam da sve oko mene nestane, da sam prosto sama na moru. Mnogo bi mi bilo lakse da sam znala da je kralj zapravo moja sudjena osoba i da nikada nisam upoznala Nolana.
Kad su me pozvali dosla sam da jedem, a onda se ponovo vratila u vodu. Uvece sam odlucila da legnem na lezaljku i gledala u zvezdano nebo. Lepo je biti na otvorenom moru.
"Zasto ne udjes unutra svi igraju istina izazov"- pojavi se Nolan
"Obozavam da gledam zvezdano nebo"- kazem - "Imam osecaj da neko treba da dodje po mene, i da ce zvezde biti te koje ce ga doneti"
Sedne na lezaljku pored mene pa i sam prebaci pogled na nebo.
"Znas da je zastitni znak kralja Nolana bila zvezda?"
"Znam, verovatno je on taj koji ce jednog dana doci po mene. Ili nece jer me vise ne smatra dostojnom sebe"- odgovorim
"Odakle ti ideja da nisi dostojna njega?"
"Ja nisam zena dostojna njega, on zasluzuje nekoga kao sto je bila kraljica sa kojom je bio vencan, zasluzuje nekoga ko je ceo zivot bilo samo njegov. A ne mene koja nije uvek bila njegova"- odgovorim mehanicki
ESTÁS LEYENDO
Muzej sudbine
Romance"Prepoznao bih te u potpunom mraku i da si ti nema, a ja gluv. Prepoznao bih te i u totalno drugom životu u različitim telima, različitim vremenima... I voleo bih te u svemu tome, sve dok poslednja zvezda na nebu ne izgori u zaborav." Reci su coveka...
