Ne secam se kada sam bolje spavala. Sat je pokazivao da je 10 ujutru, dok je Nolan mirno spavao pored mene.
Da me sad neko pita sta se desilo sinoc, nakon sto sam se istusirala ne bih imala pojma da kazem. Imam neka mutna secanja, ali definitivno nemam pojma sta se desilo. Ma jebed sve.
Proverim njegovu temperaturu i kada se uvek da mu je spala izvucem se iz kreveta, pa izadjem i iz sobe.
"Dobro jutro, kako je?"
"Mnogo bolje"
"Nisam znala da ces spavati kod njega u sobu"
"Govorio je kako mu je mnogo lose, dok je moje mesto za spavanje bilo konstantno zalivano"- pokazem ka terasi
"I dalje spava?"
"Da. Da li su se ostali javili?"
"Razgovarala sam sa Ronom, kaze da jos ne mogu da krenu i pita kako smo mi ovde prosli"
"Mhm, sta si im rekla?"
"Da je Nolan bolje, iako ne znam da li je tako bilo"
"Nije, dugo je imao temperaturu, ali sada spava mirno i nema temperaturu. Sta ima da se jede?"
"Skoro pa nista, osim vecere od sinoc. Sobzirom da se sinoc nisu vratili nemamo nista od namernica"
"Kad si gladan i hladna vecera je odlicna"
Nasmeje se pa jedemo zajedno.
"Sta ti je plan za danas kada ne mozes da ides nigde?"- upita gledajuci u svoj telefon
"Citacu knjigu na deo terase koji je zasticen od kise, ti?"
"Zvacu Rona, pocinje da mi nedostaje"
"Sudjeni parovi"- odmahenm rukom kao da ja nisam radila isto sinoc
Pokupile smo sudove, pa sam ja nju poslala da razgovara sa Ronom, jer se videlo da umire da to uradi. A ja ne zelim jos jednu noc kao onu sinoc. Tako da sma oprala sudje, uzela knjigu i u pizamu izasla na terasu da uzivam u kisi.
Kada sam procitala skoro pola knjige na stolicu pored je seo Nolan bez reci. Cutao je nekijh deset minuta a onda resio da progori.
"Sta se desilo sinoc?"
"Znam koliko i ti. Bilo ti je lose, valjda kriza za sudjenim parom."- slegnemr ramenima
"Sve mi je kroz maglu, ali znam da si bila tu cele noci"
"I meni je. Secam se da sam dosla, dala ti tablete a onda popila i sama. Jer je pocelo da me boli celo telo"
"Odakle ti tablete?"
"Dao mi ih je doktor kada sam se onesvestila na promociji knjige"
"Zasto?"
"Odustvo sudjene osobe. Rekla mi je da mi je potrebno tvoje prisustvo, ili cu morati da pijem tablete. Prepisala mi je odmor pa sam zato posla na ovo putovanje, no nisam znala da dolazis i ti"
"Da nisam dosao sada bi oboje bili mrtvi"
"Znam. Nema na cemu"- okrenem se i pogledam ga na sta se on nasmeje kratko
"Hvala"
"Dorucak ti je na stolu"
"Jeo sam vec. Moram da priznam bilo je jako ukusno"- doda sarkasticno
"To nam je bilo sve za danas. Bar dok se ostali ne vrate"
"Kako mozes da sedis ovde i citas knjigu?"
"Nemam pametnija posla. Htela sam da se danas spustim niz klisuru i dodjem do reke, ali mi je kisa poremetila planove. Htela sam da malo plivam u reci, ali opet nista od toga, sve dok se vreme ne smiri. Beatrice prica sa Ronom od kako sam ja ustana, dok su svi ostali i dalje zarobljeni u gradu"
YOU ARE READING
Muzej sudbine
Romance"Prepoznao bih te u potpunom mraku i da si ti nema, a ja gluv. Prepoznao bih te i u totalno drugom životu u različitim telima, različitim vremenima... I voleo bih te u svemu tome, sve dok poslednja zvezda na nebu ne izgori u zaborav." Reci su coveka...
