Odmahnem rukom dok se oni svadjaju i proverim u koju sobu mogu da uzmem jorgan pa krenem ka terasi. Dok su se oni unutra svadjali ja sam prostrla jorgan i preko prekrivac. Iskoristila kupatilo i obukla pizamu, a onda se i uvukla i gledala zvezde. Izgleda da je Beatrice prva primetila da me nema pa je dosla do mene
"Ozbiljna si da ces spavati ovde? Zaledices se ovde"
"Molim te, veceri su uzasno tople. I sama sedis u sorcu i majci. Dok je nebo prepuno zvezda. Znas valjda da obozavam da spavam ispod vedrog neba. Ako nekog dana krene da pada kisa spavacu u dnevnoj"
"Kao i kad smo bile mladje, obozavas to zar ne?"
"Naravno"
"Sta ces raditi ako se pojavi neka zmija dok spavas?"- upita i Samanta koja se pojavila
"Nista. Vraticu je nazad na drvo"
"Pored vedrog neba Andra obozava zivotinje, pa bile i hladnokrve"- kazu u glas odmahujuci rukama sinhronizovano
"Unutra se i dalje raspravljaju?"
"Da. Do te mere da nisu primetili ni to da smo mi izasle, a ne da si ti nestala odavno"- zakikoce se Samanta
"Pa srecno im bilo"
"Ako se predomislis uvek mozemo jednu sobu da delimo nas tri, a Ethan i Ron drugu"- kaze Samanta
"Veruj mi sutra cete vas dve spavati ovde samnom"- pokazem na svoj postavljeni raj
"Veoma moguce. Onda laku noc?"
"Laku noc. Samo ne zatvarajte vrata terase i ubedite one da se ne pojavljuju ovde"
"Naravno"- posalju mi poljubac pa udju unutra
Imala sam svoju tisinu puna 5 minuta, a onda je terasa bila napadnuta Eliotom i Karlom.
"Spavacemo u jednoj sobi. Ne mozes da spavas ovde"
"Definitivno mogu i hocu. Spavala bih ovde cak i da ima jos jedna soba. Jer uvek spavam napokju kada je toplo, a nebo vedro. Laku noc"- nasmejem se
Gledali su me nekoliko trenutka i pokusali da me ubede u drugo, ali im nije poslo od ruke pa su se vratili unutra. I tada sam dobila svoju tisinu i mir.
Noc je bila prokleto vruca, dok je lagani i povremeni vetar dolazio kao poslastica. Najbolji deo je definitivno bilo cito nebo posuto zvezdama jer nije bilo svetla koji bi unistavali to.
"Nemoj da umrem zbog tebe, udji i spavaj ujutra"- navaljen na deo terase koji i dalje ima ogradu progovori
"Neces umreti jer to nije prirodna smrt. Slobodan si da se vratis unutra"- odgovorim ne gledajuci u njega kao sto nije ni on u mene
"Zasto moras da se ponasas kao dete?"
"A zasto se ti ponasa kao da ti je stalo do mene?"- pogledam u njegove oci
Nakon toga nije rekao nista.
"Kada se prehladis necu pristati da se vratim pre vremena kuci"- kaze okrecuci se
"Imam jak organizam, ni deset godina gladovanja i spavanja ovde me ne bi prehladilo"- odgovorim onako sa strane
On se na te reci zaledi, ali se ne okrene ili kaze nesto vec samo nastavi ka kuci.
Cudnog li coveka.
Jutro je meni izgleda doslo ranije nego ostalima, jer kada sam se ja probudila ostlai su spavali. Krenula sam odmah ka kuhinji da bih spremila hranu, jer sam planirala da odmah nakon dorucka odem u istrazivanje ove sume. A onda sutra ili nekog dana kasnije odem na spsutanje niz kanon. Jer rekla iznad koje sam spavala izgleda prelepo, koristila sam Samantinu profesionalnu kameru kada sam ustala da bih slikala reku, i voda je prozirno cista. Bice to lepo.
STAI LEGGENDO
Muzej sudbine
Storie d'amore"Prepoznao bih te u potpunom mraku i da si ti nema, a ja gluv. Prepoznao bih te i u totalno drugom životu u različitim telima, različitim vremenima... I voleo bih te u svemu tome, sve dok poslednja zvezda na nebu ne izgori u zaborav." Reci su coveka...
