Paklena vatra - Feniks

Feniks 7

"Hajde sunašce, diži se na nogice!"

"Jedi govna, Sin. Pijem kafu i u putu sam ka hotelu."

"Sunašce, sunašce, budi veseli zeka. Doskakući!"

"Ne jebi me više, šta hoćeš?!"

"Saki pakuje kofere, izgleda da je pronašla kuću."

"Odlično, makar mali neće da se vere na gelendere", obuvao je cipele, mrzeo je patike. Još jednom je proverio jesu li mu pređašnje obućene pantalone čiste, bila je to teška noć, jedva se probudio.

"I našla je vrtić. I posao... Biće kasirka."

"Dolazim!", tačno je kroz slušalicu osetio, ne čuo već osetio, kako se Sin smeje.

*****

Na ramenu torba u jednoj ruci ranac a drugom držala ne živahnog dečkića za ruku. Na samoj recepciji hotela "In" nije bilo gužve, samim tim ni galame.

"Da regulišem račun."

"U ime hotela, nadam se da je sve bilo u redu", ljubazna devojka joj se smešila. Bilo je neke iskrenosti u njenom glasu.

"I više nego u redu. Odmorila sam se ova tri dana, a restoran je prva liga."

"I torte su odlične", javio se dečkić čija glava nije ni dosezala do pulta recepcije.

Devojka se smešila dok je kucala račun na ime Suzane Žarić, a onda se zbunila buntom novčanica koje je u ruke dobila.

"I napojnica za vas", namignula je devojci, a zatim se okrenula.

Bio je to ngli i neočekicani okret u njenom životu. Našla se oči u oči sa ženom, ne mnogo starijom od sebe, smeđe duge kose i negovanog lica. Usne su joj bile krv crvene, nokti na rukama još crveniji.

"Oprostite", htela je da krene, ali žena se nije pomerila.

"Moram sa priznam, oduševljena sam. Do sada nisam čula da je neko ovako pohvalio hotel, kao Vi. Naspavali ste se, odmorili, restoran odličan, a nekome se ovde sviđaju naše torte", zavukla je ruku u džep sivog sakoa i izvukla upakovanu čokoladnu pralinu, "Izvoli", pružila je dečaku koji nije skidao osmeh s lica.

"Zaista je dobar, gospođice..."

"Nevena Marković. Dozvolite da popijemo kafu zajedno, naravno uz po koje parče torte. Zaista bih volela da čujem šta Vam se najviše dopalo. Retke su dobre recenzije."

"Ovaj, mi smo krenuli... Znate...", mlada žena je čvršće stegla detinji dlan u svojoj šaci, ali podignuta obrva gospođe pred njom je pokolebala.
Nešto je u tom pogledu bilo poznato...

"Molim Vas. I bez persiranja, može. Per ti je meni bliže. Dakle, ja sam Nevena."

"Suza, drago mi je. Ovaj gospodin koji voli torte je Filip."

"Drago mi je, Filipe. Jesi li znao da tvoje ime u prenesenom smislu znači 'dobar prijatelj', 'karakterna osoba', 'velikodušan i pravedan'?"

"Šta znači preneseni smisao?", jedva je pogodio reč, što je izazvalo smeh kod obe žene.

"Objasniću ti uz tortu."

Žena ih je odvela do kafe restorana, dela gde su mogli da popiju kafu ali i zapale po cigaretu. Naravno, niko se ovo drugo nije usudio zbog Filipovog prisustva, ali kafa i torta su došli u obzir.

"Dakle, svideo ti se boravak ovde?"

"Filip je živahan i niko se nije bunio. Sa svojih nepunih pet godina, veoma je pametan i elokventan, tako da svi očekuju i da bude razuman. A ipak je dete."