Paklena vatra - Feniks

Feniks 5

Nekoliko godina ranije...

Vrtela olovkom po listu papira. Prvo su to bili koncentrični krugovi da bi posle prerasli u cvetove i na kraju klupko škrabanih linija.
Bilo je još trideset minuta do deset. Predavanje nije moga da prati, pratila je kretanje olovke.
Želeo je da je upozna. A već je znao neke bitne stvari o njoj. Želeo je da vidi kakav je njen tim. Šta oni u stvari rade, kako bi mogao da ih zaštiti.
Sujeta se probudila.
Dovraga, hteo je njih sve, a ona... Ona je poželela njega.
Olovka je iscrtavala trougliće. Svaki je temenom bio za po milimetar pomeren od pređašnjeg dok nisu formirali krug. Poželela je da je bila pametnija. Lakomisleno je ponudila svoje čedo na prodaju nekome kome možda nije trebalo.
Nije se nadala da će uz Audi želeti i njeno društvo.
A onda... Onda je i bez previše razmišljanja pristala.
Pravdala se sama pred sobom da nije imala ni previše izbora, znao je sve o njima.
Njihove mogućnosti, njihove ambicije.

'Čekam te...' a tek je minut do deset...

Spakovanih papira u fasciklu nije podizala pogled. Znala je da je čeka prekratnica onog trenutka kada bude sela nasuprot Bojana za stolom u kafiću. Bilo je ipak jutro pametnije od večeri i shvatila tačan trenutak kada je napravila grešku.
Navaljena na zid, sa rukama preko grudi, kada joj je srce prekočilo udar, pa ubrzalo ritam, kada su joj se usne osušile.
Kada se zagledala u muškarca u sagovorniku i ostala fascinirana odsjajem noćnog neba u njegovim crnim očima.

Korakom slabim, tek nogu pred nogu, a paralisana strahom i iščekivanjem koračala je preko ulice, na sve strane gledajući gde bi taj muškarac mogao da se skrije.
Pogledala je telefon i novu poruku, da stoji gde jeste. On je video nju. Ona nije videla njega...

Posmatrao je s druge strane ulice, skriven na otvorenom, između ljudi sa cigaretom u prstima. Neupaljenom cigaretom, koju je samo vrteo u krug.
Ispunila je obećanje, sada je red na njega.
Obećao joj je vožnju i razgovor, sada je red da obećanje i sam ispuni.

Startovao je motor automobila i napravio krug. Svidelo mu se što je poslušna i bukvalno shvatila poruku, da stoji gde jeste.

Automobil se zaustavio na milimetar od nje. Vrata su bila otvorena.
Pogled mu je bio hladan.

"Ti baš daješ svoje vreme. I čekaš."

"A ti se trudiš da me nađeš", vezivala je pojas.
Sedela je u Jaguarovom SUV, jednom od skupljih automobila, koji je dolazio u tri verzije. Ovaj je imao klasičan motor, samo gorivo i elektroniku. Druge dve verzije su bile veći izazov, ali hibrid i električni automobil nisu bili zahvalni za vožnju. Barem njoj. Ali su bili izazov za 'štelovanje'.

"Već vrtiš u glavi kako bi ga prepravila", sa osmehom je gledao ispred sebe gde vozi, uhvativši baš taj trenutak izazova na Sanjinom licu.

"Možda... Možda ne. Gde idemo?"

"Videćeš", automobil je preo poput zadovoljnog mačeta, a Bojan se smešio.

Gledala je kroz prozor.
Nedaleko od mašinskog fakulteta, bio je stari izlaz na autoput. I garaža.
Prošli su skretanje ka garaži i krenuli ka novom izlazu na autoput.
Vozio je u granicama, dok to nije prestao, a Sanju je počeo da nosi adrenalin. Strah pomešan sa iščekivanjem, strepnjom, željom i velikom brzinom.
Krenuo je da usporava.
Stao je na zaustavnoj traci i izbacio menjač iz brzine.

"Izađi!"

"Želiš da ja vozim?"

"Ti želiš da voziš, a ja nisam glupa osoba. Dakle, izađi", otkačio je sigurnosni pojas i otvorio vrata vozača. Izašao je van čekajući Sanju da učini isto.
Sela je za volan i polako ubacila u prvu. Iz prve u drugu i vrlo brzo se našla na autoputu u punoj brzini. Trkala se sa ostalim automobilima koji su gutali kilometre, a onda i prašinu koju je Jauguar za sobom ostavljao.