Paklena vatra - Feniks

Feniks 1

Ako je dan regularne tinejdžerke počinjao oko podneva, njen dan svakako nije bio regularan.
Njen se dan nije završavao kada ugasi svetlo u svojoj spavaćoj sobi, već je na neki način tada počinjao.
U osami i tišini, između lemilica i let paste, Sanja je sklapala delove sa štampanim kolima. Menjala naočare, koristila lupe, jer sićušni tragovi paste nisu smeli da se razliju po ravnoj podlozi.
Prvu lemilicu kupio joj je otac.
Nije bila precizna, ali je bila dovoljna da spoji dve žice i punajč mobilnog telefona ponovo proradi.
Polako je vežbala svoje ruke, oko, na kraju kroz vežbu i iskustvo sve je išlo daleko lakše.
Zavolela je struju i strujna kola. Onda je shvatila da je ceo taj segment prevazišla. Želela je više.
Istraživala je svaki uređaj u kući, shvatala kako šta radi, elektomotor i kondenzator. Svaki je rasturila do najsitnijeg dela, samo da bi ga kasnije ponovo sastavila. I radio je bez greške.
Nije imala želje da se druži, njeni aparati bili su joj dovoljni. I dok su njene vršnjakinje uzdisale za dečacima, ona je sa tim istim dečacima rasturala automobile.
Kako radi elektronsko paljenje, kako premostiti centralno zaključavanje brave.
Nekrunisana kraljica struje, postala je brzo popularna i u širem društvu.
Počeli su da se sumnjivi ljudi interesuju za Sanjine sposobnosti, ali je niko od prijatelja, dečaka s ulice nije izdao.

"Matura!"

"I, kakvi su ti planovi?", upitao je otac jednog jutra.

"Mašinstvo tata. Sviđa mi se, volim to!", ne tako popularan fakultet sa obiljem matematike i fizike, ali Sanja se u takvoj nauci osećala prijatno. Svoje.

"Onda će mašinstvo biti!"

******

Uzela je Filipa u naručje. Još uvek dremljivog smestila ga je u krevet, a sebi obećala dugačku kupku.
Ali pre svega preče stvari.
Upalila je laptop i na mreži krenula da istražuje na prvom mestu hotel u kom je odsela, a zatim i svoje mogućnosti.
Trebao joj je vrtić, a zatim i legitiman posao.
Hotel 'In' u vlasništvu Darka Markovića, supruga Nevene Mitić. To ime joj je bilo poznato, Nevena... Memorisala je ime i nastavila dalje...
Nisu bili preterano eksponirani u javnosti, osim detalja da su se venčali, a već imali jednogodišnju devojčicu. I da je Neveni kao i Darku to bio drugi brak.

'Miran, porodični hotel... Dobro...'

Nastavila je da pretražuje okolinu. Najbliži vrtić bio je ujedno državni. Ako nema prijavljeno prebivalište i zaposlenje, državni vrtić otpada. Ali...
Brzo se ulogovala u bazu i za tili čas, dobila je mesto boravka.

'Neke stvari se ne menjaju. Šifre su im uvek iste.'

Ubrzo je prelistala oglase za posao i obeležila dva zanimljiva.
I jednu kuću, za izdavanje.

'Pa, Filipe, ovde nemaš gelendere da se po njima vereš', pomislila je gladajući slike jednospratne kuće na periferiji. Ipak je želela nešto bliže centru, otvorenom prostoru i prilici da se sa masom stopi.
Druga slika joj je zagolicala maštu. Dupleks kuća, nedaleko od tržnog centra. Savršeno!

Međutim, privid mira je bio upravo to, privid.
Niti je osećala mir, niti bila smirena, jer nov karakter koji je trebala da razvije, daleko je od njenog standardnog - mama domaćica, dizajner veb stranica.
Njen novi karakter nije smeo da ima veze sa internetom. Ne sme da postoji na društvenim mrežama.
Čekirano! Nije imala ni jedan profil, a opet ih je imala previše. Na svakoj društvenoj mreži, barem pet.
Njen novi karakter nije smeo da ima veze sa elektronikom.
Potpalo pod stavku jedan, kao i internet.  Ne dolazi u obzir.
Takođe ispada mehanika, mehatronika, robotika. Sve u čemu je bila najbolja.
Da bude advokat?
Nema šanse!
Lekar?
Pa da ubije nakog!?
Ostaju joj poslovi sekretarice, fizičkog radnika ili kasirke...
Savršeno!
Kasirka, posao od sedam do dva, sakrivena svima pred očima.