Paklena vatra - Feniks

Feniks 15

Ispitni stolovi u prostoriji veličine srednjeg jednoiposobnog stana poređani od staklenog zida do prozora, od bele table do klasičnog zida, sa prolazom između njih da jedva jedna osoba na stranu se provuče. Nije bilo šanse da se između dva stola provuče krupniji muškarac.
Za svakim stolom sedi po jedna osoba u odelu ili uniformi.
Sedam žena, toliko je izbrojala istog trenutka kada je glavu pomoljila u prostoriju i stala sa strane.
Krupniji muškarac ne, ali se Sin savršeno snalazila i prolazila između svakog stola, svake osobe.
Pored bele table susrela je Bojanov pogled. Hladan... Dalek...
Do njega je stajao Petar, a usne mu je krasio kez...

"Odlično", Sin je zapljeskala rukama, a jednodelni kombinezon širokih rukava i u boji zlata rekao je da je sigurno i noć provela tu, "Sada kada smo svi ovde, hajde da vidimo šta nam je činiti. Imamo pedera broj jedan", bela tabla je zasvetlela i pojavila se slika mladića, ne starijeg od Sanje. Grube crte lica, bezobrazan kez i čupava kosa.
Shvatila je da neko pali video projektor kada je zaigrala nova slika.

"Peder broj dva... I čini mi se da mogu tako da ih nazovem sve do broja pedeset i kusur. Sve je poznato, osim jednog. Odakle su se stvorili. Za pet godina smo ih pritvorili sigurno stotinak, svi su pripadali istoj organizaciji i najčešće radili za istog čoveka. Primerak 17 je uhapšen pre pet godina", na slici se pojavio poznat lik. Mladić koje bio priveden za vreme racije. Jovana tada reče nešto..., "I imao je dosije na narkoticima. Ostali nemaju dosijee. Kao da su se ispilili i bum, tras!"

"Obrisani mojim programom", šapnula je ali nedovoljno tiho.

"Tačno, Saki, obrisani su. I to je evidentno. Naravno, ne znam odakle se pristupalo kaznenoj evidenciji, ali ne može niko da mi kaže da su bili bezgrešni, a onda svi kao po naredbi istetovirali istu glupost na ruci i počeli da se bave preprodajom, ucenama, švercom... Dakle, Saki, šta misliš?"

"Zlouprotrebljen je moj laptop. A znam i ko ga je zloupotrebio", skrstila je ruke na grudima, rat bez kontakta je upravo počeo.

"Pa, hoćeš li da podeliš sa nama svoja saznanja?"

"Neću. Sa tobom, hoću. Moj laptop je bio u mojoj sobi kada sam oteta. Nestao je iz moje sobe za vreme akcije spašavanja. Pronašla sam ga, skoro neupotrebljivog, bez hard diska, ali hard disk sam locirala."

"A gde si našla laptop, ako smem da pitam?"

"Bačen u kontejner, kada je presečena ograda požarnih stepenica i kada mi je dete umalo stradalo. Naravno, onaj ko poseduje laptop ili hard disk zna da su neupotrebljivi..."

"Kao što su bili upotrebljivi podaci koje si preusmerila na njega i ostale..."

"Branim se ćutanjem!"

"Sanja, ti odavno nisi civil, iako nemaš obuku. Dakle, ne možeš da se braniš. Govori!"

"Da li ti znači nešto ime Ilija Planić?"

"A šta znači tebi?"

"Imam neodoljivu želju da ga upoznam."

"I ja da ga ti upoznaš, ali je otišao u penziju", trepnula je onim svojim krupnim očima, nezainteresovana za sve oko sebe.

"Dakle, dobila si spisak..."

"Kreten koji ne zna da se tvom laptopu pristupa isključivo na šifru ili preskakanjem sigurnosnih zidova je takođe ovde na spisku..."

"Jeste... I još dvoje..."

Sin je godinama unazad bila vršilac dužnosti načelnika forenzike, to mesto je bilo Demonovo, njeno je bilo zamenik. Ovog puta, Sin je opravdala zašto je VD tolike godine.
I pokazala da zvanje nije ništa spram sposobnosti.