Igre su krenule.
Kostu sam 'upoznala' u sali za sastanke. Prva pomisao bila je -ovaj čovek ume, zna i može da ostavi salu u tišini. Moć, snaga, potencija.
U stvari, prvi put sam ga upoznala bez da mu vidim lice kada sam ga kao budala njuškala. Pomisao je bila- muškarac.
Sledeći kontakt je bio porukama, da, on je brižan muškarac.
Sasvim slučajno, on je bio i muškarac koji 'ne meša pića', posao i zadovoljstvo. Taj naš kontakt stvorio je inat u meni.
Osim par lascivnih doskočica, nije odavao bilo kakvu smernicu kako da ga osvojim.
Svaki sledeći kontakt završavao se mojom frustracijom, jer samokontrola kojom je zračio bila je ubistvena.
Sada sedi u kući mojih roditelja, masnih prstiju glođe pileći batak i vino (staro i ukradeno iz Danilovog podruma) pije kao vodu.
Smeje sa mojim ocem.
Smeje se mojim doskočicama. Smeje se Petrovom licu, a Petar pravi najgluplje face.
Sada ga vidim u novom svetlu i znam da je ovo muškarac kog definitivno hoću uz sebe!
Ali ne po cenu da dam otkaz!
Nema šanse, moram da zaslužim prebačaj kod oca.
Ali pre će Kosta da zasluži Danilovo poštovanje, pošto širi ruke i... Ne mogu da verujem!
Nisam pijana, majke mi i ne priviđa mi se... Kosta peva 'I tebe sam... Sit... Kafanoooooo', a Danilo mu na suvo tercira.
Ostatak društva se pridružuje pesmi, nema druge. Ako ne možeš da pobediš, pridružiš se...
"Bilo je ovo zanimljivo veče", stojimo na vratima, jedno naspram drugog. Gledam ga u oči i udišem onaj miris muškarca.
"Bilo bi zanimljivije da devojke nisu otišle."
"Bilo bi glasnije. Dobro ste društvo. Šta si uradila Savi?"
"Nisam ništa. Bila sam na jezeru."
"Olivera, pratio sam te. Imam čoveka koji pazi na tebe od petka kada si imala problem na poslu."
"Otkud ti... Ma, neću ni da znam. Čeka me naporan dan sutra, moram da spavam."
"Ako tako kažeš. Mirno spavaj, Olivera. Imaj slatke snove", smeška mi se, ali ovog puta moja maska ravnodušnosti se ne skida.
"Da, gospodine."
Gledala sam za njim kako dolazi do automobila, a zatim je sistem oglasio da je stigao do ivice imanja, da se kapija otvorila... Da je otišao.
Težak je, ja sam teža.
Ali, ako nastavi da bude ovako hladan, mogu samo biti hladnija.
Nisam navikla da molim. Dakle, ni Kostu neću moliti. Možda ga želim za sebe ali svakako ne po svaku cenu.
"Video sam sve."
"Nisi video ništa. Pogledaj koliko je sati..."
"Olivera, sedi. Video sam sve. Sedi, kad ti kažem", napokon sednem, a lom večere stoji svuda oko mene, "Kosta je drugačiji muškarac. Ali nije za tebe. Vaš razvod je zagarantovan. Ti si tvrdoglava, on je principijalan."
"Nije on za mene iz milion razloga i dva miliona razloga preko zašto jeste. Ali, ne vredi da se trudim oko njega, odgovor će biti isti. Nema ništa od nas. Idem da spavam... I da... Doćiće vozač sutra po mene", pobegla sam u svoju sobu, ostavila tati da sredi lom. Ne bi mu bio prvi put.
"Dobro jutro, Olivera", Jovan me čeka pored svog stola ispred moje kancelarije. Nosi odelo koje ne pokriva tetovaže, čak se i ne trudi.
"Dobro jutro, Jovane. Šta je danas na redu?"
"Spisi su na vašem stolu, kafa, rakija i čokolada pored i ako vas zanima, danas nemate planirane aktivnost van kancelarije."
"Hvala Jovane, to bi bilo sve. Što se mene tiče, slobodan si."
"Hvala gospođo."
Ustala sam kao preporođena. Otac je sredio kuću ili je pozvao Darinku nije ni bitno, ali sve je bilo sređeno kada sam ustala. I doručkovala. I popila kafu u miru.
Tačno na vreme ispred moje kuće parkirao se automobil. Dobila sam automobil i sredovečnog vozača.
Veoma tihog i vrlo sredovečnog vozača. Osim da i ne ništa drugo nije govorio. Kako god vozio, gužvu smo izbegli i stigla sam na posao i pre vremena. A kafa je bila vruća, znači da je Jovan znao da stižem.
U pravu je bio Kosta, sigurno me prate.
Sada me je Jovan zakopao papirima bez da imam šanse za predah. Svi predmeti koje sam od Save tražila.
I dok sam ih češljala, papir po papir, svi su bili savršeni, u stvari, svi su bili sa dobrim specifikacijama.
Neko ih je čačkao, sigurna sam u to. Naravno dajesam, preda mnom je spis i elaborat koji sam ranije gledala, samo što nije baš taj.
Mislim taj, ali nije taj. U stvari, ovo je ovalitetno odrađen plan, bez omaške.
I kada malo bolje pogledam, imam šta da vidim.
Završni detalj je poznat...
I izazove mi takav osećaj sreće da je to neopisivo.
Ovog puta ne pozovem tatu.
Rekao je da ne izigravam razmaženu devojčicu već da izgradim svoje ime. I pokažem stav.
Zato sam pozvala jedinu osobu koja niti smrdi niti miriše u svim mojim planovima. Pozvala sam Miloša.
I praktično mu dala na tacni ne samo Pavlovića i Jocića. Ne, nisam samo njih...
Osim što je dobio smrdljive stvari u našem smrdljivom stanu; osim što je dobio čišćenje računa; osim što je dobio packu preko prstiju od mog oca i izgubio sve zbog lošeg poslovanja, Sava će dobiti još jednu brigu više. Saradnja sa kriminalcima.
Miloš je trljao ruke, sigurna sam u to, ja sam trljala stomak koji ue zavijao od gladi.
"Gospođo, direktor vas traži."
"Naravno, hvala Jovane", još uvek mi smešak leluja na usnama i neće ga niko skinuti.
Koračam lagano do Pavlovićeve kancelarije i kucam na vrata. Više ne ulazim kao furija.
"Napred!"
"Tražili ste me?"
"Opet smo na 'vi'? Otkud?"
"Kada mi vređate inteligenciju onda sam na 'ti' i vrlo često na 'majkutijebem'. Slažete se?"
"Svakako. Dobili ste planove i elaborate?"
"Naravno da jesam", opet se suzdržavam od mamutijebem.
"Onda se nadam da neće biti problema?"
"Morate da razumete jednu stvar. Nisam ja pretnja već oni koji vam češljaju poslovanje. Nisam ja ta koja češlja. Takođe, ne bih da kofa govana koja se skupljala ranije prelije sad. Dokumentacija je uredna, od mene se ne bojite...", ma cvikaju od svoje senke, koliko vidim develo su se uvalili.
"Drago mi je da smo se razumeli."
"Ako je tako, idem kući... Prijatno popodne", sat je i onako udario trojku, vreme je za ručak i odlazak kući. Ili obratno. Zatim... Lov na stan!
Pred zgradom me sačekao isti automobil. Isti sredovečni vozač otvorio mi je vrata, "Sobar dan, gospođice."
"Dobar dan", odgovorila sam i sela pored Koste.
"Kako si provela dan?"
"Produktivno. Nalakirala nokte... Zakazala masažu... Sada želim da jedem i da tražim stan. Kako je prošao tvoj dan?"
"Produktivno. Čuo sam se s Milošem. I dalje se igraš detektiva?"
"Meni nije jasno kako te Miloš nije uhapsio do sada? Uhodiš me, proganjaš telefonom, komanduješ... Znaš, danas nisam raspoložena za tebe."
"Ali ja jesam za tebe. Idemo na rupak, a zatim da tražimo taj tvoj stan."
"Kosta? Prijaviću te u policiju, majke mi. Vozi me kući", namrštim se i čvršće stisnem torbu uza sebe.
"Slobodane, vozite u 'Hill'", kaže jasno, kao da mene neko pita!
Vozite u 'Hill', vozite u 'Hill', "Da, gospodine!", sarkastično izlete mi iz usta, pa se za jezik ujedem.
Vikend je gotov...
Sada da punim lager, Dragi je na G.O. ne garantujem da ovo neće postati neki horor/triler.
Lepe snove, svakako, žele vam Olja i Kosta...
