'Kako si?'
'Umeš li nešto drugo da me pitaš?'
'Kako si stigla kući?'
'Taksijem.'
'Od ponedeljka imaš pratnju...'
'Kosta...'
'Olivera, ne slušaš me...'
'Da, gospodine...'
Subota je svanula i donela mi tešku glavobolju. A kada pomislim da uveče izlazim sa devojkama, jednostavno mislim da ću povratiti.
S druge strane, provod u izlasku mi je zagarantovan.
Igraću, smejaću se, negde iz neke kancelarije Kosta će patiti...
On će meni, ja da patim za njim?! Ja da čeznem!?
Da, gospodine, kako da neću!
Ima da skupljaš bale, neću biti ja ta koja će moliti.
Ne meša posao i zadovoljstvo! Koliko sam samo to puta čula?!
Promešaćeš ti meni sve, vidim ja. I pića ima da počne da meša. I kukovima ima da izmeša, ako mu tako kažem.
Olja nikoga nije molila, neće ni sada!
U stvari... Nisam ni imala mnogo prilike, ali to je semantika. Neću ga moliti za pažnju i nežnost. Neću i tačka. Ima dečko moj da se pomučiš oko mene...
Ma neću da razmišljam o tome kako ću da ga spustim na kolena, od razmišljanja me samo boli glava više!
"Olivera"
"Molim tata?
"Znaš da sam uvek na tvojoj strani, ali sada te molim sa izvučeš glavu iz guzice i shvatiš da jesi otporna na monoge bolesti ali ne i na metak u glavu. Imao sam poziv, Olja. Prevrćeš po papirima koji nisu namenjeni tebi. Okani se toga, trebaš mi živa. Miloš će to srediti."
"Tata... Mnogo se proteže i sve što su zasrali tada preliva se na sada i pašće na mene."
"Kaži mi, zašto sam ja Slavko Veliki?"
"Zato što si takav. Zato što ti je celo poslovanje legitimno. Zato što..."
"Zato što sam rešio da ne budem Slavko već Danilo i da tebi u nasleđe ne ostavim repove. Mani se prošlosti, Olja. Čujem da se Konstantin upecao za tebe? Jel zna da si moja ćerka?"
"Ko ne zna? Svi me vole zbog tvog imena. Stvar je u tome što sam samo u Zavodu imala kredibilitet. Samo tamo sam bila poštovana u stvari, svuda ostalo je tvoje ime. Idem u ponedeljak da nađem stan..."
"Olivera? Moje ime ti je vratilo novac koji ti je bivši muž ukrao. Od imena nećeš pobeći kupovinom stana, a kredibilitet sada stičeš. Uči, stekni znanje, izbrusi veštine i sve je tvoje! Bez mog imena", hnači tata je znao da me Sava preveslao!
"Ti mi značiš koliko i mama. Najviše na svetu, ali stvarno bih htela da ponovo budem samo Olja..."
Samo Olja je mogla nesmetano da studira. Izlazi i glupira se. Po tatinom nalogu pohađa borilačke veštine koje je plaćao, a za to vreme se u stvari bavila rvanjem sa Savom.
Samo Olja je bila nepoznata cura, koja je gradom krstarila u polovnom automobilu i molila policajca da je ne kazni jer noću ne pali svetla.
Samo Olja je sa Sarom, Majom i Tanjom bila samo Olja.
Onda je postala Olivera Velika, naslednica svog oca...
Sada Olivera mora da popije dva, tri Brufena i namontira frizuru. Onda da nabaci nešto šminke i pronađe šta da obuče, a da ne bude ni čedna među grešnicama, ali i da ne privuče previše pažnje.
Želela je Olivera samo jednog muškarca da baci na kolena, pre nego što prokleto žensko u njoj padne na pećinskog čoveka u njemu!
U crnoj suknji do kolena, sa crvenom bluzom bez rukava, sa sakoom preko, nanela sam crveni ruž na usne.
Svidelo mi se šta vidim u ogledalu. Izazivački, a opet čedno.
Provokativno, a opet nežno.
Kosa mi je padala preko revera, šnalu sam stavila u tašnu.
Sačekala sam da me pozove Maja, Sara i Tanja su kod nje.
Očekujem taj poziv...
Želim taj poziv!
