Mirko je pobegao. Ili je crk'o od gladi, nisam sigurna, ali mog komarca nema.
Miha s druge strane je sve prisutan i uvek se nešto smeška; ili je pronašao Jorgosa ili ko zna kakvog sufiksa, ili je već omrsio brk, ali sav je nešto nekakav! Njanjav.
Čuva mi leđa, ne mogu da kažem da mi ne čuva leđa, ali ovaj odmor je kao da sam krenula u svingerski klub a povela starijeg brata sa sobom.
Znači, Olivera, piši propalo!
"Večeras bi bilo lepo da odemo malo do luke. Čuo sam da je restoran odličan", dođavola, zašto da ne!
"Ako je restoran odličan, onda u redu. Ugojiću se od tolikih restorana."
"A nećeš smršati od plivanja?"
"Miha, ne radim ništa drugo osim što jedem i plivam."
"I patiš. Možeš lagati jednu od kokošaka, ali mene ne. Patiš. Zaljubila se moja mala Olja, htela da prizna ili ne."
"Jesam. Ali od nas nema ništa. Kosta je tvrđava za sebe."
"Ti si tvrđava za sebe. Oboje ste takvi, lepo kaže Danilo. Prevaziđi i zagrizi."
"Pojela sam ponos jednom i to je bilo dovoljno. Sada nemam volje da se vraćam na to, Miha. Nemam. Nisam paćenica i da, u pravu si, patim. Ali preboleću."
Jesam li još koji put rekla slavne poslednje reči?
Verovatno jesam, ali sada sam stotinama kilometara daleko tako da neću pasti u iskušenje.
Ali jesam u iskušenju da obrstim sve što imaju u restoranu! Nadam se da je riblji restoran, želim jednu oradu.
"Lepo se obuci, nemoj da me brukaš tamo!"
"A ti bi da me udaš?", podbočila sam se i zadirkujem ga. Sa njim nikada nije dosadno.
"Ne, nego biće par mojih poznanika, sreli smo se danas."
"Naravno, samo da završim sa plivanjem za danas", skinem se u niv bikini, jedan od pet novih koje sam kupila, pa uskočim u bazen. Mrzelo me je da idem kolima do plaže, jednostavno mi se nije dalo.
"Da se istuširaš, da ne smrdiš na hlor", kao da će neko da me njuška danas?!
Preplivala sam nekoliko dužina pre nego što sam mogla reći da sam istrošena. S obzirom da je tek rano popodne, imala sam vremena da 'sperem hlor sa sebe', kao i da se odmorim. U klimatizovanoj, provetrenoj sobi.
Sama.
Sa svojim mislima.
U zadnjih nekoliko dana dobila sam lepu boju. Ten mi je dosta tamniji pa mi kosa koja skoro da je uzgorela dolazi do izražaja. Kosa posvetlela, oči istaknute crnom maskarom i tek dašak sjaja na usnama.
U dugačkoj maslinasto-zelenoj haljini i na visokim štiklama, čekala sam 'mlada-nevestu' iliti Mihu da se spremi i čačkala bogatu kiku kose.
Nervirao me je njegov stav- požuri, požuri, požuri, a onda utupi. Taj neće stići ni na sopstvenu sahranu.
"Hajde, Miha!"
"Da nisam Miha verovatno bi te kresnuo sada! Pravi si slatkiš!", prišao mi je s leđa i spustio ruku na moj bok.
Poljubio u rame, zatim zgrabio ključeve automobila i poveo van kuće.
Spustila sam pogled na njegove pantalone i ne.... Kao i do sada, ništa se ne dešava!
"Vozićeš na drugi kraj ostrva?"
"Pa, ne postoji samo jedna luka! Stižemo za nekih sat, sat ipo i svideše ti se!"
"Šta? Šta će da mi se svidi? Put zbog parčeta ribe?!"
"Zbog parčeta ribe i ratovi se vode, ne zaboravi to!", zatim je ućutao i nije progovorio ceo sat.
Vozio je sumanuto, tek malo negodovao kada mu jebavam muziku sa fleš memorije.
Ili kada izujem sandale i čačkam između prstiju. Čisto malo da ga zgrozim, pošto je podrignuo kao svinja!
