Gledam ga usnulog u sam osvit zore.
Danas počinjem da radim kod oca i treba mi trenutak za zen.
Da se spremim za sve što može danas da me dočeka.
Kosta je još uvek spavao kada sam izašla iz kupatila, obukla se i otišla poznatim putem. Kod oca, u kafanu, gde je najčešće sve svoje dogovore sklapao.
"Nisi mi rekao kome da se javim", tata lista novine i pije drugu kafu ovog jutra. Prvu je popio s majkom.
"Pa sekretarici, kome drugom. Ona valjda zna kome dalje da se javiš!"
"Tata? Ti si lud!"
"Ne zanima me posao pre doručka. Kao i ludi bivši muževi. Sava je jutros svraćao i prebledeo kada je shvatio gde si ga poslala."
"Tražio mi pare, pomoć, šta već. Devojka mu je trudna..."
"Dobro je što ti nisi htela da budeš!"
"On nije želeo decu! On! On tata nije želeo. Sada sam srećna što nije."
"A ta druga poseta sinoć? Nije izašao iz zgrade?"
"Spava kao zaklan, ali izaćiće. Dosadiće mu da me čeka, svima bi dosadilo. Ja sam samo tatina ćerka da se on pitao, zadovoljstvo koje se ne meša sa poslom, devojčica koja treba da se čuva..."
"On ne zna kako ozgleda kad radiš ceo projekat?"
"Nema pojma."
"I je zna da u sefu imaš dva revolvera i jedan pištolj?"
"Jok."
"Ali Sava zna i opet je došao? On je očajan!"
"Jeste."
"Onda, šta čekaš, idi na posao, imaš tri projekta pored restorana. Restoran je glavno, ova tri nadgledaš. Imaš li ideju?"
Imam li?
"Imaš li ti, tata?"
"Zapravo, imam", kaže i kreće da objašnjava svoje viđenje trospratnice ili četvorospratnice, nije siguran.
Prizemlje i visoko prizemlje što je više prvi sprat, ali hajde, su restoran. Upola kvadrature još dva etaža, gde je jedan etaž poslovni, a drugi prodajni prostor.
Imam neograničena sredstva, imam ogroman plac, imama sve samo da radim svoj posao.
"Odlazim. Nadam se da si rešio obezbeđenje?"
"Šta misliš, otkud znam za Kostu. Večeras je sastanak, nemoj da zaboraviš."
"Neću..."
Jedan od razloga zašto je moj otac ostao tako dugo na površini je taj što je stalno balansirao na nekoj izmišljenoj liniji. Bio mutan u isto vreme bio dobar.
Sastanak na koji me podseća me nagoni na osećaj mučnine, jer pored tiga što sam brusila zanat da bi nakon njega preuzela posao, imala sam i druge obaveze. One koje su ličile na Dunav posle nevremena. Zbog njih sam morala da brusim veštine verbalne komunikacije, od akademika do poslednjeg ološa.
Jedan od razloga zašto sam trenirala borilačke veštine, a u stvari se valjala sa Savom po strunjačama bio je da mogu da se branim. To mi je slabija strana. Pucala iz pištolja kada ne shvate verbalnu komunikaciju.
Sastanak je uvođenje mene u svet prave ulične politike i kafanskog poslovanja.
"Dobar dan, Sonja!", osmehnem se ženi, mislim da je počela da radi pre nekih dvadeset godina.
"Kako si, srce moje? Kako mama?"
"Odlično smo, obe. Počela sam da radim ovde i treba da se javim tebi, a tata kaže- valjda moj asistent zna šta treba dalje!"
"Tvoj otac ne zna gde je toalet papir kad sedne na šolju. Javićeš se kod teta Milene, ona će da ti da dokumenta, a kancelarija...", okrenu se žena par puta oko sebe, pa me pogleda, "Možeš u očevu, i tako nikad nije tu!"
