Grlio me je jako... Dok je iznenadni letnji pljusak udarao po nama, on me je grlio. Naši pogledi su se sreli i reči su bile suvišne.
Poljubac je bio veličanstven!
Ljubio me je na kiši, sve dok Slobodan nije parkirao automobil pored nas i otvorio nam vrata da uđemo.
Ljubio me je dok nismo stigli do njegove zgrade. Ljubio me je i u liftu. Hodniku. Vodio me je ka spavaćoj sobi i ogromnog kreveta u kome sam se jednom sama probudila.
Milovao me je. Dahom, prstima... Jezikom. Obožavao je moje telo, dodirivao ga je sa pažnjom. Odneo me je u novu dimenziju...
"Olivera? Neko te traži dole!", majka me budi iz sna, srećom nije upala u spavaću sobu, jer zatekla bi čudo!
Sanjala sam najživopisniji san ikada. Sanjala sam Kostu i sebe na hiljadu načina i žao mi je što sam se probudila. Na žalost, za sada Kosta može ostati samo u mojim snovima, jer realnost je drugačija.
Nakon ručka u 'Hill-u', predavanju o mojoj bezbednosti koje je trajalo sat vremena, kao kufer isporučio me je kući. Nisam ni jela kao čovek a već sam osećala mučninu. Kiša je padala kao blesava, letnji pljusak ume da bude nemilosrdan.
Tu su me sačekali Miloš i Sara i naravno, Kosta je ponovo bio u pravu; što se svih njih tiče i u krivu ako mene neko pita.
Pavlović je do guše u govnima, Savi ni šiške iz govana ne vire više. Manje više, našla sam najgoru firmu da se u nju zaposlim! Za mene najpametnije bilo je da dam otkaz i nestanem.
Ali, ako jestanem, ko će im javiti šta se dešava? Izigravam glupavog detektiva i bunarim po različitim spisima tražeći nepravilnosti. A oni su platili debele pare da se nepravilnosti retroaktivno isprave.
Naravno, Miloš je obešao da će ujutru poslati tipa da dokumenta pokupi.
"Dobar dan", obukla sam trenerku ovaj put, "Jovica vas šalje?"
"Šalje me Miloš, gospođo. Treba mi dokumentacija...", pazi da ti ne dam originale.
"Naravno, minut dok donesem", vratim se u sobu i pozovem Miloša, "Visok, nabildovan i lep?"
"Šta?"
"Tip za dokumenta! Šta šta?!"
"Ne znam dal je lep, ali ima pirsing na jeziku!"
"Jebi se, Miloše, kako da mu vidim pirsing?!"
"Smisli", prekine mi vezu, verovatno radi.
Uzmem kopije dokumenata i polako i ponesem nepoznatom tipu. Stvarno kako da proverim pirsing? I opet, luda žičica pokojne prababe Stane je šmercovala. Prišla sam muškarcu, lepom, visokom i nabildovanom. Stavila sam dlan na njegov vrat i prste uronila u malo podraslu kosu. Popela se na prste i udelila mu poljubac za pamćenje.
Da, dečko ima pirsing...
"Nosite ovo Milošu. Originali su u sefu", nije se povratio od mog poljubca, a po svemu sudeći neće ni moja majka. Ni Kosta koji je stajao na vratima.
"Uroše, otkud ti?"
"Poslao me Miloš. Da sam znao... Ti?"
"Došao kod prijateljice", ovo prijateljice je izgovorio sa posebnim tonom, skoro pa gađenjem. Iskreno, nisam ja njemu nikakva prijateljica!
"Uroše, hvala vam, moj klijent...", pa pogledam u Kostu, "Koji je umalo prošao kao i ovi ostali ljudi, biće vam zahvalan. Kažite Milošu da sam ustanovila da imate pirsing", gledam čoveka u oči, a perifernim vidim shvatam da se Kostino ponašanje menja... Miloše, najebao si, ali šta ćeš.
"Kaži mi, da li sa svakim muškarcem tako postupaš?", pita kada je Uroš izašao iz moje kuće.
"Ljubim? I tebe sam poljubila, što se buniš?"
"Mislim, baš svakim muškarcem?", sada i njegive žičke varniče, ali šta ću mu ja.
"Manje više. Ovaj ima specifičan pirsing, morala sam da proverim identitet."
