"Ko si ti?", krenem jer ovakvo pitanje sam dobila samo preko poruke.
"Konstantin Milosavljević, Kosta. Ali to tebi ništa ne znači, zar ne?"
"Ni najmanje. Odakle znaš... Za..."
"Za tvoju guzu? Video sam kako si se saplela. Međutim, nikako da mi kažeš."
"Zašto si mi napisao broj telefona na grudima?", to me je kopkalo, danima. Danima!
"Tako si tražila. Slušaj, Miloš je moj prijatelj. Jako dobar prijatelj. Nije stigao da nas upozna, ali je prošli vikend na molbu Sare pitao da dođete u moj klub. Da budete bezbedne, jer Sara ume da popije, a video sam i ti. Bile ste prilično zabavne, pripite. Slučajno sam naleteo na tebe kada si se šunjala oko toaleta, u stvari, ti si naletela na moje grudi. Ostalo je istorija."
"Milošev drug, znači... Kada si mislio da mi to kažeš? Porukom?"
"Za vikend, kada Sara planira ponovo da izađete. Međutim, ono što mi Miloš nije rekao da radiš kod Pavlovića, već u Zavodu. Kako se to desilo?"
"Tek mesec dana sam kod Pavlovića, od jutros sam unapređena. Dakle, ovo je posao ili zadovoljstvo?"
"Oba, nadam se. Daćeš otkaz kod Pavlovića, jer ne mešam posao i zadovoljstvo."
"Mislim da se ti tu ne pitaš ništa, dragi..."
"Onda, moraćemo da živimo u čežnji i tihoj patnji..."
"Neću, jer ne patim. A neću da dam otkaz dok ne nađem ko pere pare preko agencije i skupim dovoljno iskustva. Treba da preuzmem porodičnu firmu."
"Za pranje para ostavi Milošu, a ti bi bilo bolje da napustiš agenciju..."
"Pih, dragi... A tako sam se nadala da će ovo biti konstruktivan sastanak. Dakle, odlazim. I nemoj da mi šalješ više poruke, važi?"
"Olja, ozbiljan sam. Nije ti tamo mesto. Molim te, razmisli..."
"Sve je jasno. Doviđenja, Kosta..."
Bilo je jasno, jer glupa nisam. Ponavljam Hjustone, nisam glupa.
Naravno, u kancelariji očekuju da čuju kako mi je Kosta slomio volju ili da prohvatam njegov projekat bez prepravki, ali mislim da će ih iznenaditi moja pojava. Zato, na lice namontiram najslađi osmeh blentave devojke i zakoračim na naš sprat. Skoro da pevušim dok hodam i lagano spustim torbu na svoj sto. Znam da me Steva posmatra iz prikrajka, pa zabacim kpsu koju sam oslobodila punđe, "Stevo, molim Vas zakažite mi sutra nov sastanak sa Konstatinom. Mislim da će mu se moja nova ideja svideti", nisam ga ni pogledala, ali zaista znam da je tu.
"Naravno, gospođo!"
Glupača!
Osim mirisa moći i seksa, drugog se ne sećam. Izlazak u klub, kao i svaki izlazak, a što se Koste tiče sećam se samo mirisa. Ništa. Apsolutno ništa nisam zapamtila, a onda me pogled na njegove oči zakopa metar pod zemlju i snaga kojom odiše. Ali ne dajem mi da me kontroliše.
Miloš verovatno nije razmišljao da ću ga sresti na poslu, možda je apsolutno prevideo tu činjenicu, a možda je... Baš poput Sare rešio da pusti stvari da idu svojim tokom. I ne zameram mu, samo ću morati da malo protalaškam njegove prijatelje, ko zna kakvog još macana krije u društvu.
"Olja, kako je prošao sastanak?", direktor Pavlović glavom i bradom stoji na vratima moje kancelarije.
"Zadovoljavajuće. Ne odustaje od prvobitnog plana, ja ne odustajem od razloga zašto plan nije dobar i dogovorili smo se da se ne slažemo. Ali probaćemo da nađemo kompromos ili promenu lokacije...", njima treba Kosta, znam to. A trebam im i ja.
"Molim vas da me obaveštavate."
"Da, naravno", nastavim da radim na crtežu za Sarinu dečiju sobu, praveći se da je to bitan projekat.
Miki Maus u plavom odelu, Mini Maus u crvenom.
Kako sam samo glupa...
Ja sam tražila da mi napiše broj telefona na sisama. Vlasnik kluba 'Dabl V' i moj klijent Kosta. Idiot! Ja sam idiot!
Skoro je kraj radnog vremena, treba da se vidim sa advokatom. Sava je napravio sranje skidanjem novca sa računa, naročito nakon razvoda. Sada moj advokat insistira na polovini novca sa zajedničkog računa, da mi se odmah refundira sve što je skinuo s mog računa i polovinu stana za nedelju dana. Kako? Mog advokata ne zanima kako!
Zato idem na razgovor, da bih dala punomoćje za sve dalje korake...
"Dobro veče, Olja!"
"Zdravo, Momčilo, hvala što si odvojio vreme za mene", sa advokatom se obično ne sastaje u kafiću uz Mohito, ali Momčilo je Mićin prijatelj i Majin kum. Deca im zajedno idu na treninge.
"Slušaj, pogledao sam sve papire i sutra pokrećem krivični. Prošlo je nedelju dana od kako sam poslao zahtev da se isplati sve i vrati novac, odgovora nema. Banka će da bi izbegla tužbu da reguliše tvoj račun i da utuži Savu, a ostalo je na zakonu. Video sam iznos za štedni račun. Toliko?!"
"Da. Skoro pola miliona evra na štednom računu. Ja imam poreklo novca, reaono je moje oko stosedamdeset hiljada, što je za osam godina i previše, ako nisi Olivera Slavković. Dividende od akcija i novac koji mi otac godišnje uplaćuje, plus projekti koje sam radila mimo Zavoda za urbanizam, sa pratećim ugovorima. Dostaviću ti sutra ujutru, pa rešavaj makar taj nocžvac da se vrati. Ostala sam na kazanu kod roditelja, samo sa stvarima koje sam ponela iz stana. Gaće, telefon i laptop. Platila sam račun za struju kod roditelja samo da ne bi znali da nemam ni cvonjka. Ni cvonjka. Primam pripravničku platu kod Pavlovića, jer sam dobila otkaz kao vrata u Zavodu zbog mobinga nad koleginicom."
"Sve znam, zato ću da poguram koliko je moguće. Zanima me, koliko vredi stan."
"Mnogo manje od moje štednje, ali stvar je u principu. Samo u principu."
"Žao mi je, Olja. Zaista jeste...", popio je svoje piće, ja moj Mohito i razišli smo se, svako na svoju stranu.
Ja u kuću mojih roditelja, da se zavučem u devojačku sobu i molim Boga da Tanja, Maja ili Sara ne smisle nešto novo.
Kao na primer, žurku u sred srede?
Koliko su tek njihovi muževi nenormalni kada podržavaju njihove ideje, nije mi jasno.
Znam za vikend, i znam gde idemo, na žalost ne postoji legitiman razlog da ne odem s njima. Ne mogu im reći da mi se Kosta potpisao na sisu.
Ali mogu Kosti da pokažem koliko ja ne patim...
'Izvini...'
'Za šta, Sara?'
'Miloš se čuo sa Kostom. Kosta je divan prijatelj, ali...'
'Sara nisam beba. Kosta je klijent i to će ostati. Znaš zašto sam se udala za Savu? Jer je bio stabilan i monoton dok ga ne uvučem u krevet. Onda je posle toliko godina postao predvidiv. Ne želim da petljam sa prijateljem prijatelja, još manje sa nekim ko izgleda kao Kosta. Dosta mi je komplikacija. Idem da spavam.'
'Nemoj samo da mu zameriš...'
'Milošu? Nikad. Kosti? Nemam šta. Laku noć, Sarita...'
'Laku noć, Olja...'
Nemam šta da zamerim čoveku koji me pozvao na ručak samo da bi me upozorio na poslodavca. Niti imam da zamerim jer mi je rekao da mi je upravo on slao poruke. Mogu da zamerim što mi se pitpisao na sisu, ali drugo ne. Nemam šta. I ta sisa bila je moja ideja...
Opet, možda je čovek u pravu. Poslodavac mi je mutan, to i moj tata kaže. Opet, možda stvarno pranje para treba da ostavim Milošu. Možda, možda, možda... Ali moram da naučim. Šta ako sutra neko bude pokušao da pere pare preko naše firme? Moram da ukapiram kako to funkcioniše, da znam od čega da se sklanjam.
'Kako si?'
'Kosta, pusti me...'
'Zakazala si nam ručak sutra, sigurno ne želiš da te pustim.'
'Ručak je pro forme, Pavlović misli da si me slomio, dala sam mu drugačiji dojam. Dakle, nastavljamo poslovnu saradnju. Menjamo lokaciju projekta, ako želiš gabarite i biće čelik, sa staklom, ali i betonom između. Sada me pusti da spavam...'
'Znači, od zadovoljstva ništa...'
'Samo posao, dragi... Laku noć...'
'Laku noć, Olja... Sanjaj lepe snove i mene među tvojim nogama...'
E, sada mu već zameram!
