Trebalo mi je da jedem, istuširam se i legnem u svoj krevet da bih se setila pređašnje noći.
I ni malo mi se ne sviđa čega se sećam.
Posle Mohita prestala sa koktelima i prešla na kiselu vodu. Od kisele vode ne mogu da se napijem. Ili mogu?
Bilo mi je loše.
Što sam više igrala, bila sam žednija.
Što sam više vode pila to mi je bilo lošije.
Onda je Kosta pozvao Miloša i mene spakovao na zadnje sedište automobila. Devojke su ostale dok Miloš nije došao po njih, a ja se od ulaska u automobil pa do jutra nisam više budila.
Ležala sam i kajala se. Plan je bio loš i sada poput poslednje paćenice shvatam da sam napravila ogromnu budalu od sebe. Trebalo je da budem samo dobra prijateljica i slavim, a ne da zavodim...
'Kako si?'
Poruke su mi već dosadile i jednostavno sam ga pozvala.
'Kosta... Molim te, prestani.'
'Hoću, kad daš otkaz. Dobila si Rufi sinoć, u vodi. Našao sam lika...'
'Nebitno je više. Nastavljam da radim, sa tobom ili bez tebe. I tako neću skoro izlaziti u provod, pa me i taj Rufi ne zanima.'
'Olja... Dobila si Rufi, u mom klubu, pored mene. Postoje dva razloga za to, a tip tvrdi da nije ni jedan od ta dva.'
'Rufi sam dobila jer pošten muškarac meni neće prići, meni prilaze psihopate. Pošteni muškarci nemaju muda, Kosta.'
'I dalje te ne zanima ko je lik?'
'Ni najmanje, radi s njim šta hoćeš, ja sam umorna i stvarno ne želim da znam za tebe danas', prekinem vezu mrtva ozbiljna.
Mrtva ravnodušna.
Telefon mi ponovo zazvoni i Kostino ime blinka na ekranu, 'Rekla sam ti, umorna sam.'
'Meni niko ne prekida vezu.'
'Da, gospodine', i ponovo to uradim.
Mene samo idiot kože da drogira. Ja kada spavam, spavam kao top, nemoguće je pomeriti me, verujem da ne bi mogao da me siluje. A ko je hteo da me uspava, pa na pamet mi pada neki idiot poput onog napaljenog Nebojše ili gora solucija, pa... Neko od onih mutnih, opsanih likova iz kancelarije.
Za mene ne bi dobili novac, ili bilo kakvu otkupninu, jer bez obzira koliko sam tatina ćerka, ja jesam tatin sin.
A tata... Više veza ima na obe strane nego bilo koji mutni lik; na kraju bi moji otmičari plaćali mom tati odštetu.
Ili bi tata podigao neke mutne ljude, za koje eto ne znam ili bi digao celu policiju na noge.
On je Veliki Slavko... On je Danilo Slavković, dobrotvor.
Dakle, samo idiot.
A što se Koste tiče...
Pa, rekla bih da je najbolje da zaboravim na plan da ću ga spustiti na kolena. Nemam energije da se trudim oko nekog ko misli da može da me spusti na zemlju.
Moje mesto je na nebu.
Moje mesto je u svili i kadifi u koju su me roditelji zavili.
Zato, bolje da se okrenem sebi i dovođenja svog života u red, nego projektima zvanim Konstatin.
Prva stvar je stan i vraćanje nezavisnosti.
Dugo sam bila u braku, život u dvoje značio je deljenje obaveza.
Jednostavno, Sava i ja smo imali neku rutinu i prećutni dogovor. Sve je bilo isplanirano do tančina.
Sada sve odluke donosim sama.
Sledeća stavka biće da potražim drugi posao. Ako se pročuje da je Pavlović prljav, malo ko će me zaposliti.
A još kada se pridoda da sam 'mobingovala ljubavnicu svog supruga', onda sam ugasila. Dakle, što pre naći nov posao...
Ali, kako to obično biva, maca ume da pomrsi planove.
Moji su se planovi rasprštali u komade zajedno sa zvonom na vratima.
Još sam u spavaćici lelujala po sobi i nisam ni imala nameru da se maknem iz iste do poslepodneva, kada me majka onako grlata pozvala.
Tek što sam navukla ogrtač preko spavaćice, samo što se nisam spotakla na stepenice.
Dva policajca stajala su u hodniku i buljila u moje noge. Zatim i sam dekolte.
"Službeno i zvanično, ili ne?", pitam drsko, čisto da znam dal da se oblačim.
"Samo informativno", nakašljao se mlađi, stariji je malo zabalavio.
"Pucajte!", mislim na pitanja, ali avaj.
"Sava Knežević? Poznato?"
"Bivši muž. Jel umro?"
Moju Milu nije imao ko da zadrži, Mila se zasmejala kao da joj rebra golicaš, "Mama, dovedi se u red", polako sam sišla na donji sprat i povela policajce u dnevnu sobu. Kakva dnevna soba, to je moj Danilo napravio na salon za primanje, jebo te.
"Nije preminuo, živ je, zdrav je, ali je sinoć uhvaćen u klubu 'Dabl V'. Navodno, sipao je neki narkotik nekoj ženi, a vlasnik kluba ga je uhvatio na kamerama."
"Budala čovek. Nije navodno nekoj nego meni. I nije navodno nešto, nego Rufi. Možemo da odemo do klinike, što se mene tiče, ali je verovatno tek u tragovima. Cele noći sam spavala."
"Kući?"
"Ne, nego u stanu vlasnika 'Dabl V'", obojca su se uozbiljila i pogledala me sa blagom ljutnjom.
"Gospođo, uozbiljite se!"
"Ja sam mrtva ozbiljna. Prespavala sam u stanu Konstantina Milosavljevića, doručkovala i došla kući. Javio mi je da je pronašao Rufi-mena i rekla sam mu da me ne zanima. Sada kada čujem da je to Sava, tek me ne zanima. Nije znao da jebe ni kada sam čitava, pa bi da proba kada sam drogirana?!", ne znam ko je više šokiran, moja majka ili policajci, ali tako je.
A što se Save tiče...
Pa, možda bi bilo lepo da mu naša četvorka okreči auto balegom?
Ne... Bolje bi bilo da njega uvaljamo u balegu!
"I ne želite da ga gonimo?"
"Ma neka se goni on u pizdu materinu. Znate šta, možete slobodno i da ga pustite. Prvo, opljačkao me je. Drugo, jebao je moju sekretaricu. Treće treba da mi isplati pare za stan, a to mu se ne mili. Pustite ga, više će da pati kada mu kažete da je inpotentan majmun nego da ga gonite. Ko ga šljivi!", osmeh mi igra na usnama, sada je tek najebao, jer Mila shvata da sam se izlanula. Nije znala da mi je pokupio sve pare sa računa.
Jeste pedijatar, ali ja sam njeno dete...
"Izvinite na smetnji, onda..."
I dok sam majci polagala račune u svojim tridesetim godinama, imala sam utisak da sam ponovo uhvaćena sa cigaretom u ustima. A ne pušim godinama unazad. Sve je zanimalo, šta kako i kad. Od jebanja sekretarice, jer sam joj rekla da su nam se putevi razišli; preko optužbi za mobing, jer sam joj rekla da se više ne pronalazim u Zavodu; pa do pljačke, to sam prećutala. Šlag na torti bio je Rufi. Mogao je da me siluje!
Jeste Sava bio savršen u krevetu. Seks je bio božanstven, međutim ovaj Rufi je bio za dominaciju nad umom, ne nad telom. Moje telo je volelo sve.
Od spuštanja na kolena do Save među mojim butinama. Volelo je moje telo i misionarku i dogi. Moj um nije dozvoljavao iživljavanje nad telom, a znajući koliko je Sava sada u teškom položaju, verujem da mu je očajnički trebalo da mi se osveti.
"Majko, ne brini se. Za njegovu boljku lek nije u apoteci. Lek se zove štangla. Pa u glavu!"
"Crna Olivera, uhapsiće te."
"Samo ako me uhvate. Tačnije, ako zna da sam ja..."
I nov plan potisnuo je stari.
Ako ne mogu da osvojim Kostu, mogu da sjebem Savu.
Pa, neka dečije igre krenu...
