"Gledajući ovako, Vi tvrdite da gospodin Milosavljević može da krene izgradnju sutra? Sigurni ste u to?"
"Naravno, Vladimire. Mogu da Vas zovem Vladimir?", nisam sačekala odgovor, hoću da završim, danas, "Dakle, Vladimire, projekat je izveden do tančina. Specifikacija i odstupanje su uračunati, a do odstupanja može doći samo ako je gradnja loša. Temelj je izveden na petnaest metara spram zgrade od osam spratova na tlu koje može da izdrži toliko čelika, dakle statika je dobra. Imate sve dozvole, radiće se sa ekološki prihvatljivim materijalima, već sutra možete da uposlite bagere."
"Samo potpis?"
"Vaš, moj je već u donjem uglu", zavalih se nazad u stolicu i posmatram sa koliko negodovanja prati dokumentaciju.
"Mislio sam da je poces komplikovaniji."
"Ni malo nije komplikovan, ako znate šta radite i najbitnije- kako. Jeste li za piće?", nudim mu, znoji se jadan.
"Naravno, ovaj, da, hvala...", spušta olovku i potpisuje kao punomoćnik Konstantina Milosavljevića.
I to je to, Kosta više nije u mom životu, hvaljen bio!
"Onda, krenimo", uzmem tašnu i klučeve automobila, za svaki slučaj iako me dovezao Slobodan. Možda uspem da umaknem. Treba da obavim kupovinu za put.
Na izlazu se javim Slobodanu, advokat mu klimne glavom i uputimo se ulicu dalje u vrlo prijatan kafić. Miran, sa normalnom atmosferom.
"Nisam imao predstavu..."
"Vladimire, ako vam dođe bračni par koji hoće da se razvede i vi sve odradite kako treba, ima li mesta komplikacijama?"
"Nema!"
"U to ime, živeli!", podignem čašu soka i kucnem o njegovu kriglu piva. Valja se.
Da ga Kosta nije zastrašio, pa ne sme da me pogleda bilo gde osim u oči, bilo bi mi mnogo zanimljivije. Ovako je samo urnebesno, jer ističem grudi i pućim usta, a on jadan, ne sme reč da kaže.
Između ostalog, pametan je i načitan, elokventan i zanimljiv. Ima zdrave stavove (malo liči na stavove mog oca) tako da više od pića ne bih popila s njim. Vidim Danila u njemu i to je -ne hvala!
"Ja bih morala do apoteke", ustanem i pružim mu ruku, zatim se brže bolje iskradem iz kafića i krenem u šoping! Imam još dva dana da sve spremim, tako da mi je Maja dovezla automobil nedaleko od firme, da mogu da potrpam u njega sve što mi treba, a ona će kasnije da ga odveze do moje kuće.
Dva dana ranije bukirala sam avionsku kartu. Malo mesto na Zakintosu, skoro pa neposećeno. Automobilom mi treba sat vremena do plaže, ali mir i distanca nemaju cenu. Uzela sam kućicu samo za sebe, a po nekom mom istraživanju kućica je malo van dometa pogleda i nakbitnije na mirnom mestu.
U zadnja dva dana sve što su mogle drugarice da mi srede, sresile su, a ni pod pretnjom sekirom u glavu, Sara ne sme da zucne kod Miloša gde sam. Jednostavno me nema!
"Želite da probate i ovaj model?", devojka u butiku mi nudi nekoliko lepršavih haljina, ne znam koja je od koje lepša.
"Želim!"
Možda sam u poslednje vreme često potencirala da sam Olja, tatina ćerka, alo u biti sam ostala ona ista Samo Olja. I dalje volim da cunjam po radnjama polovne gardarobe, ima šta da se nađe slatko, i dalje kupujem u lancima tih diskont robnih kuća, i dalje volim đinđuve. Najlepše haljine sam pronašla na najneočekovanijim mestima poput malih butika, uvoz iz Kine ili Turske. I ovo je jedan od tih butika, gde sedam prelepih, super jeftinih haljinica plaćam i zadovoljno se smešim.
Nije sve ni u ceni.
Iskreno, najjeftinije sam platila ono što sam sama kupila, šti mi je poklonjeno bilo je skupo. Koštalo me živaca, jer svaki Savin poklon plaćen je pet puta.
Nije sve ni u robnoj marci. Ima nešto u samom stilu.
Nešto u ukusu i načinu na koji se iznese.
Sandala imam na pretek, ali baš mi je jedan par zapao za oko. I moj je broj. Zajedno sa njima kupujem i par papuča sa štrasom i šljokicama, da zaglavim noge u pesku.
"Kupila si gaće?"
"Šta će mi gaće?"
"Pa da ih nosiš!", nasmejem se Tanji, u pozadini čujem Maju kako suflira.
"Kupiću. I nekoliko korseta i jedan vibrator!", pa neka razmišljaju sada, šta će mi!
Ali u pravu je, treba obnoviti veš, nije na odmet. Čak šest meseci nisam kupila ni jedan nov komad, a valja se. Idem u nove ratne pobede, nema ništa loše da to radim u novom, čipkanom ili svilenom vešu!
I takva radnja upravo je u istoj ulici gde i butik sa haljinama.
Bezobrazno skup butik, ali veš je prelep. Kvalitetan i udoban.
Mističan...
Konstantin!
Prizvan ušao mi je u misli i dok milujem ružičaste svilene gaćice, shvatam da je uprsvo ružičasta svila ono šro bih za njega nosila. Čedno i provokativno u isto vreme, priziva i obećava...
Zato baš tu ružičastu svilu ostavljam i uzimam crnu čipku. Grebe i garantuje divlji užitak.
Spakovane stvari u gepeku automobila, vrtim oko prsta jedne ruke ključeve automobila, a u drugoj nosim kesicu iz apoteke. Svakako je advokat rekao Slobodanu da sam u apoteci.
"Kući, gospođice?"
"Da, molim Vas", sedam na zadnje sedište i lagano vadim set tableta za jutro posle i jedan test na trudnoću. Anđeo u meni odavno drema, a đavoljčić je preuzeo pozornicu.
Ostalo iz apoteke, poput probiotika i lekova protiv mučnine ne vadim, neka Slobodan ima dobru temu za razgovor sa svojim poslodavcem.
Sitne igrice velikih igrača.
Nisam imuna ni na pakosti, to je dokazano još onda kada sam usmrdela Savin persijski tepih, a sada... Otvaram novu stranicu i svima stavljam do znanja da možda nisam sama. Ili da sam savršeno spremna da krenem dalje. I opremljena, kako bi moja majka rekla.
Prve godine kada smo devojke i ja same zdimile na letovanje, Mila je kupila kutiju (nekih 200 komada) kondoma i strpala u Majin ranac. Na granici nam se većina smejala. Ona manjina je milsila ili da smo prostitutke ili da švercujemo kondome. Ali, Mila je bila ubeđena da ako svaka od nas ima dovoljno zaliha, neće viti daljih problema. S jedne strane, godinama sam na piluli, kondom je dodatna zaštita od neželjenih parazita.
Sa Savom sam bila suludo dugo, tako da sam mu verovala. Posle svega?
Otišla sam u higijenski zavod i testirala se na sve, od hlamidija, preko papiloma, pa sve do side i hepatita b i c. Hvala Bogu, još je pameti imao u glavi, pa me nije zarazio.
"Stigli smo..."
"Molim, Slobodane?"
"Zamišljeni ste. Da li je sve u redu?"
Da li je? Ovaj čovek ne govori više od da ili ne, sada pravi smislene rečenice!
"Sve je u redu, hvala. Nešto su mi misli odlutale", uzmem onaj test na trudnoću i tašnicu, pa polako izađem iz automobila.
Još samo dva dana i nestala sam. Negde, u Grčkoj, daleko...
"Do sutra, gospođice!"
"Doviđenja..."
🌺🌺🌺🌺🌺🌺🌺🌺🌺🌺🌺🌺🌺🌺🌺
Godišnji odmor mog dragog se završava sutra! Napokon!
Ne znate koliko je naporno, pored svih tekućih pitanja (kraj godine, prijemni, mala matura, bronhitis) imati i jednog ko samo skakuće i nešto mu nije jasno, a pri tom nema 5 već 49 godina?
E, tako!
