Budi me sunce i nepoznati miris. Budi me sunce i zujanje bubica. Komarac koji je doputovao sa mnom, celu noć mi je pravio društvo i zasmejavao. Aplaudirala sam mu, čak.
Sunce sam očekivala. Komarca, takođe. Ali miris peciva i slanoću poput starog sira nisam.
Dan ranije poljubila sam majku i pozdravila se sa ocem. Ispratili su me krišom na aerodrom i poželeli mi lep provod. S obzirom da sam kuću bukirala na ceo mesec, provod bi trebao da se desi. Makar jednom za noć, majkine reči ili umereno, očeve, pak.
Sve vreme sam čula neko zujanje u ušima i kada sam se raspakovala primetila sam komarca koji kruži oko mene. Ne verujem da smo zajedno putovali, ali opet, neka tako bude.
Devojke su znale da odlazim. Momčilo je s druge strane bio zadužen da u najvećem miru završi moj radni odnos i prebaci me u očevu firmu. U tišini, pokušao je, jer se nikom nije dopalo što gubi prvo, jedino žensko u firmi, a drugo jedinog radnika koji nije do guše u sranju. Ali, tako je bolje, pa sam odahnula.
Slobodan me je kao i obično vratio kući, samo što je sada bio kud i kamo nežniji i susretljiviji. Možda je čovek pomislio da sam trudna, pa što veli, da me ne sekira.
I to me sve vraća na miris peciva i sira koji se širi kućicom.
"Mirko", obratim se komarcu, "Ti zuji tu, nemoj da izlaziš. Možda te neko pričepi uza zid", a to da li ću ja biti pričepljena, nema veze. Zbog radi toga da se s nekim pričepim, uza zid, uza kuhinju, bilo gde, sam i došla ovde!
Preko bratel majice i gaćica navučem ogrtač, pa polako krenem ka delu koji je trebao biti kuhinja.
Trebao!
Kada kažem trebao, znači ima dva elementa, šporet i bar-frižider. Sada ima i zauzet sto, sve kuhinjske elemente i stolice različitim kesama, percima luka koji vire i povrćem.
"Šta tražiš ovde?", pitam bez pardona, pa stegnem opasač ogrtača.
"Spremam doručak."
"Od svih mesta na svetu, od svih kuća, našao si da spremaš doručak u onoj koju sam uzela za sebe? Divno!"
"A da li bi slučajno da spremam negde drugde, pa da bude hladan?"
"Ja bih najradije da budem sama. Ali nema veze", opustim strog stav i krenem lagano ka nezvanom gostu, "Dobrodošao, Miha!"
"Bolje te našao! Znaš da sam zadužen za tvoju bezbednost, prema tome... Nemoj da se ponovi Francuska!"
Jedne godine kada smo sve četiri uspele da se skupimo sa novcem, palo nam je na pamet da obiđemo Jelisejska polja. Da vidimo Luvr. Da se popnemo na Ajfelov toranj. Naravno, sve je moglo, ali Miha je putovao sa nama.
I bio dosadan stariji brat u najgorem smislu.
U klubovima nam je rasterivao idvarače, ostale smo bez seksa deset dana. U restoranima nam glumio senku, a na ulici- potrčka.
Dosadan stariji brat, svakako.
Opet, uz njega smo se osećale sigurno, što nije umanjilo naše ludilo.
Jedne večeri se Tanja iskrala iz apartmana i sva puna samopouzdanja se izgubila. U Parizu, gradu svetlosti i ljubavi, našla se u ne tako dobrom kraju. Miha je osedeo preko noći dok smo je locirali.
"Nemoj ni tebi da se ponovi. Ja sam došla ovde da se provodim, kupila sam seksi veš, nove bikinije, celu kutiju tableta za dan posle i 250 kondoma. Dakle, provodiću se, a ti blokiraj kurac nekom drugom", podbočila sam se i pretum čoveku koji može da me razvuče kao žvakaću gumu.
"Srećom, deklarisan sam gej, inače bi ovo shvatio kao otvorenu pozivnicu da iskoristim tih 250 komada kondoma! Sedi da doručkuješ!"
"Onda se tako ponašaj, nemoj da mi rušiš planove. Nisam se seksala od razvoda, muškaeci se ponašaju kao da sam šugava."
"Ja sam čuo da se ti ponašaš kao tatina mezimica", podruglivo me gleda, a zatim prasne u smeh, "Naravno, čuo sam da je jedan muškarac otišao u monahe zbog tebe, a drugi je na ivici egzistencije."
"Sava neka crkne", žvaćem sir i masline, "A za Kostu nisam sigurna. Ima si taj raz-Onodu, svakako."
"Čuo sam da je bio malo besan juče popodne. Dao je da se pratiš, ne bi me čudilo da se pojavi ovde."
"Teško. Ne značim ja njemu koliko ni on meni. Nismo mi taj spoj. Jeste pakleno seksi, ali nije to to. Poludeli bi."
"Sava nije ume s tobom i upali ste u nešto što vama odgovara. Brak koji je trajao, ali nije imao cilj. Na kraju ste bili cimeri koji su se pokarabasali i to je to. Kosta je neko ko drži do sebe. Ne želi skandale i zna šta mu treba. Da li si to ti ili neko drugi, to on zna..."
"Žao ti što zna da to nisi ti?"
"Ne jebavaj me. Zakav mi nikada ne bi okrenuo leđa."
Miha je bio super za druženje, užasan za žurke. Svoju odgovornost je shvatao ozbiljno. Nahranio me, čuvaće me i pri tom, potrudiće se da ne upadnem u sranje.
"Nego, s kim si pričala jutros?"
"Jutros?", ček da se setim gde sam, "A, da, sa Mirkom!"
"Ko je Mirko, nisam ništa video kada sam došao."
"Mirko je moj drugar, komarac..."
Bio je zanimljiv dan. Jednostavno miran, a opet prožet nekom strepnjom. Kao da sam podsvesno iščekivala neko iznenađenje, neku akciju.
I pesak među mojim prstima i na žalost među mojim guzovima odavali su mi draži šta me čeka u narednih mesec dana.
Upoznala sam nekolicinu turista, većinom su bili bračni parovi koji su hteli da iskuse kombinaciju mira i uzbuđenja. S jedne strane, ostrvo nikada nije spavao, a ovaj deo bio je kao sopstvenim balonom izolovan od vreve i užurbanosti ostatka ostrva.
"Večera?", oči su svitkale mladoj plavušu.
"Videćemo, ne obećavam", pokazala sam rikom ka Mihi koji je pametno ukrstio posao i zadovoljstvo. Plaćen godišnji odmor, a kao radi.
"Tako je lep... I zgodan. Sigurno je dobar u krevetu", reče plavušica i meni se upali lampica. Ne idem tom stranom.
"Dobar, ali ne deli. I vrlo je monogaman."
"Šteta... Ali, večera?"
"Teško, Miha voli da veče provodi u miru."
Smejali smo se u duetu.
Držala sam Mihu za ruku, sporedično mu spuštala glavu na rame i smejala se. Odmerio je guzu plavušicinog muža, te mu beše malo krivo što je propustio priliku, ali i to beše kratkog daha. Objasnila sam mu da je u igri bila guza plavušuce, pa mu više ne bi krivo.
"Šta misliš, jesam li nedostajala Mirku?"
"Ako nije umro od gladi dana, onda sigurno jesi. Ko još čuva komarca da mu oko glave zuju?!"
"Onaj ko bi hteo da jednom čuva dete. Miha... Nemam ni biljku, a iamo li ljubimca. Ne znam šta je to odgovornost i kako nekog negovati, a opet imam želju da imam nekog. Nekog svog. Nije to pomama za Pomerancem, to je nešto drugačije... Sve devojke imaju klince..."
"Odrasla si, Olja. Znam te dvadesetak godina, čuvao te sporadično. Odrasla si. Imaš normalne težnje i imaš potrebu da svoj život živiš u skladu sa svojim željama. Sada je potreba za potomstvom ono što te drži. I držaće te..."
"Ako ne nađem nekog hetero, hoćeš da budeš donor? Dobar si čovek, Miha..."
"Daleko od dobrog i bila bi mi čast, ali to se ne pitam ja. Mislim da postoji tamo negde muškarac koji bi rado uzeo tu ulogu. Olja, ne razumeš Kostu..."
"Ako ga spomeneš još jednom, biću ljuta. Znaš li zašto sam ovde? Ovako, Miha, napravila sam budalu od sebe. Budalu. Pre nego što sam bila svesna, zaljubila sam se. Bacila sam mu se u naručje iako je sve vreme govorio da od nas nema ništa. Bacila, Miha. Dala bi mu sebe, a on me odgurnuo..."
"Olja..."
"Ne, Olja. Ovde sam da prebolim bol koja je načinjena slomljenim ponosom i odbacivanjem. Ovde sam da odmorim, preuzmem očev posao i krenem dalje."
"Ovde si da razmisliš, a Miha će tebe da čuva za to vreme", držao me je za ruku i vodio ptema plaži. Naša šetnja je dugo trajala.
Seli smo, još uvek se držeći za ruke i samo ćutali.
Možda svi oni misle da je Kosta taj, ali osetila sam na svojoj koži, nije on taj, za mene.
Neće od mene čuti slaganje, još manje, neće čuti povinovanje.
Može čuti samo ono glupavo, 'Da gospodine, evo saplićem se', i ništa više...
🌺🌺🌺🌺🌺🌺🌺🌺🌺🌺🌺🌺🌺🌺🌺
