Different(Z.M)

Part 41

" Kad ste je zadnji put videli?" Simpaticna zenica ga je pogledala ispod naocara, zapisujuci nesto u svesku.
" Pre dve godine." Tiho je uzdahnuo, vracajuci svoj zamisljen pogled kroz prozor.
" Veoma ste zamisljeni. Da li ste sigurni u odluku koju ste doneli?" Ostavila je svesku na stolu i svu svoju paznju posvetila njemu.
" Ne nisam, ali sam prinudjen. Jednostavno smatram da je taj put jedini ispravan." Tuzno je sagnuo glavu, dok je razmisljao o njenom liku.
" Zar ona nije vas put?" Uljudno mu se nasmesila i on je uzvratio.
" Ja sam tu sansu prokockao. Ona, ona zasluzuje da bude sretna, a ja sam obicno smece od coveka, koji je prokockao jedinu osobu koju je ikad voleo." Setno se zagledao u jednu tacku.
" Ne mislite o posledicama. Borite se za prqvu ljubav, inace nikad necete znati na cemu ste i to ce vas izjesti." Pozornu ju je slusao celo vreme, te mu se na licu razvukao siroki osmeh.
" Hvala vam." Ustao je sa fotelje i izasao napolje, razmisljajuci o njenim recima. Mozda bi stvarno trebao da je potrazi. Ali kako ? Tad mu se upalila lampica iznad glave, Harry i Nail sigurno znaju, ali nece ih biti tako lako nagovoriti. Trgao se na glasnu skripu auta, koji se zaustavio tek do njega, iz auta glavu je provirila njemu vrlo poznata plavusa.
" Perrie sta ti radis ovde?" Gledao je u nju sa nekom dozom gadjenja. Mrzio je nacin na koji se ophodila prema njemu.
" To bi ja tebe trebala da pitam." Ugasila je auto i izasla iz njega.
" Nisam duzan da ti polazem racune." Ravnodusno joj je odgovorio.
" O da jesi sa obzirom da zelis da me oz..." prekinuo ju je.
" Ne zelim! Niti cu te zaprositi niti zelim da te zaprosim! Utuvi to sebi jednom u glavu! Moje srce ne pripada tebi ta vremena su prosla odavno!" Njene plave oci su tako tuzno gledale u njega, ali nije padao na njene igrice, nikad vise.
" Z-ayn zasto si uopste sa mnom?" Isprekidano ga je pitala.
" Zato sto ti patis zamnom a ne zelim da se osecas kao i ja, jer i ja patim za nekim." Nezno joj je pogladio obraz, ali se ona otrgla.
" Doris ? Ne zelim da me niko sazaljeva!" Zadobili su poglede od par prolaznika, ali je to nije zanimalo u ovom trenutku.
"Ne mogu da ti ponudim vise od toga to znas i sama." Odaljio se od nje i otisao. Nije imao hrabrosti da se okrene, posto bi ga prizor slomljene Perrie dotukao. Otkad je ona otisla tugu je lecio u drugim zenama i alkoholu. Odaljio se od ljudi koji su mu ranije bili bitni. Sve je unistio zbog silikonske sobarice, apsolutno sve. Sad bi sve na svetu dao da moze jos jednom da vidi svoju cupavu devojcicu, koja bi mu iznenada poletela u zagrljaj ili u krilo. Pitao se da li je ona nasla nekoga? Na samu pomisao mu se prevrtao zeludac. Uzeo je telefon i ojrenuo njen broj, ali je iste sekunde doziveo razocarenje.
" Broj vise nije u funkciji." Su reci koje su mu odjekivale u mislima neko vreme. Sta je drugo mogao da misli? Kad je rekla da zeli da nestane, onda je zaista mislila na to.
~*~
" Mama prekini mi oremestati stvari!" Dovikivala se sa majkom iz susedne sobe. Mnoge stvari su se promenile ali njen odnos sa majkom nikad.
" Ali ti nikad neces znati da slazes tako lepo kao ja." Pojavila se na vratima i naslonila na lajsnu.
" Uff." Nervozno je frknula, trazeci odgovarajucu haljinu.
" Otac te je zvao. Rekao je da mu se javis." Hladno je odvratila i nestala. U ove dve godine je dozivela brodolom, sto se tice i njenih roditelja koji su se u medjuvremenu razveli. Otvorila je oba terasna krila i dopustila okeanskom vazduhu da ulazi unutra. Obozavala je ovaj grad, koji ju je preporodio, bio je tu za nju kad niko nije. Naslonila se na ogradu i posmatrala okean, kad ju je prekinuo zvuk telefona. Nezainteresovano je dosetala do njega, te se javila ne gledajuci ko je.
" Molim." Ocekivala je dosadnog oca, koji joj je non stop drzao pridike ali je dobila potpunu suprotnost od toga.
" Tako se javlja najboljem drugu iz Londona?" Nail ju je zadirkivao.
" Nail da sam znala da si ti ne bih! Izvini, mislila sam..." Nije uspela da zavrsi.
" Nema veze oprastam ti.(glumio je uvredjenost)..Zeleo sam da ti javim da sledece nedelje imam obaveza u LA." Glasno je vrisnula, bacajuci se na krevet." Pa to je fenomenalno! Odsedas kod mene ne trudi se da trazis drugi smestaj!" Rekla je u jednom dahu.
" Energetski manijaku. Kupis me u sredu u 16:00 na aerodromu?"
" Naravno vidimo se!"
" Vidimo se mala." Prekinula je vezu, dok je imala siroki osmeh na licu. Naila nije videla skoro 6 meseci i jedva je cekala njihov ponovni susret.
" Doris otac ti je na telefonu!" Pojavila se na vratima, pruzajuci joj telefon.
" Ok." Prevrnula je ocima, uzimajuci kucni telefon.
" Sta sam ovaj put zgresila?" Ironicno ga je upitala.
" Stvar je ozbiljna, ocekujem te veceras u 20:00. Da naglasim kod mene!" Taman kad je zelela da se usprotivi, prekinuo je vezu sto ju je dodatno razljutilo. Nije zelela da ide da gleda oca sa onom devojkom zbog koje je ostavio njenu majku. Vise puta se zapitala kako ga nije sramota? Ta devojka ima godina kao i ona, moze cerka da mu bude. Znala je da ona ne voli njenog oca, vec je sa njim samo zbog novca. Sisla je u prizemlje i zatekla njenu majku na tremu koji je bio okrenut prema okeanu.
" Mama?" Tiho ju je zazvala, kad joj je ona uputila najtopliji osmeh, kakav je samo ona znala.
" Sedi duso." Sela je pored nje i gledala u istom smeru kao i ona.
" Tuzna si?" Nezno je polozila ruku na njeno rame.
" Nisam duso, ne brini za mene, samo mi je novonastala situacija jos sveza." Odlucila je da ne kopa dalje kako je ne bi povredila, pa je samo klimnula glavom i naslonila glavu na njeno rame.
" Ne budi tuzna. Na ovom svetu ima bar hiljadu muskaraca, koji bi se otimali za tebe."
" Ti si tako divna cerka Doris. Mani mene i pricaj mi kako si ti?" Okrenula se prema njoj, gledajuci je svojim krupnim smedjim ocima, koje su bile pune ljubavi.
" Znas da sam dobro." Skrenula je pogled na okean, izbegavajuci da joj da konkretan odgovor.
" Nedostaje ti?"
" Nisi ni svesna koliko." Ustala je sa ljuljaske i krenula prema plazi, kako bi barem na neki nacin rasteretila svoje misli.

A/N
Vratila sam se :D Znam konacno, ali eto obecala sam normalni nastavak :D